ترجمة معاني آية 155 سورة الأعراف - الترجمة البوسنية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

آية: 155

وَٱخۡتَارَ مُوسَىٰ قَوۡمَهُۥ سَبۡعِينَ رَجُلٗا لِّمِيقَٰتِنَاۖ فَلَمَّآ أَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ قَالَ رَبِّ لَوۡ شِئۡتَ أَهۡلَكۡتَهُم مِّن قَبۡلُ وَإِيَّٰيَۖ أَتُهۡلِكُنَا بِمَا فَعَلَ ٱلسُّفَهَآءُ مِنَّآۖ إِنۡ هِيَ إِلَّا فِتۡنَتُكَ تُضِلُّ بِهَا مَن تَشَآءُ وَتَهۡدِي مَن تَشَآءُۖ أَنتَ وَلِيُّنَا فَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَاۖ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡغَٰفِرِينَ

Musa odabra sedamdeset ljudi iz svog naroda da traže oprost od Allaha zbog toga što su maloumnici obožavali tele, i Allah im odredi gdje i kada da dođu. Kada su došli na to određeno mjesto u određeno vrijeme, oni se drsko poniješe prema Allahu i zatražiše od Musaa da im Allaha pokaže da Ga vide svojim očima. Zbog toga ih zadesi zemljotres, pa svi pomriješe. Musa zamoli svog Gospodara rekavši: "Gospodaru moj, da si htio ranije da uništiš njih i mene Ti bi to uradio. Zar ćeš nas uništiti zbog onoga što su uradili maloumnici među nama? To što je moj narod obožavao tele je iskušenje kojim Ti upućuješ koga hoćeš i odvodiš u zabludu koga hoćeš. Ti upravljaš nama pa nam oprosti grijehe i smiluj nam se Svojom prostranom milošću, jer Ti jedini praštaš grijehe."

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• في الآيات دليل على أن الخطأ في الاجتهاد مع وضوح الأدلة لا يعذر فيه صاحبه عند إجراء الأحكام عليه، وهو ما يسميه الفقهاء بالتأويل البعيد.

U ovim ajetima je dokaz da nema opravdanja za grešku u idžtihadu pored postojanja jasnih dokaza, i to islamski pravnici nazivaju tumačenjem koje je daleko od ispravnog.

• من آداب الدعاء البدء بالنفس، حيث بدأ موسى عليه السلام دعاءه فطلب المغفرة لنفسه تأدُّبًا مع الله فيما ظهر عليه من الغضب، ثم طلب المغفرة لأخيه فيما عسى أن يكون قد ظهر منه من تفريط أو تساهل في رَدْع عَبَدة العجل عن ذلك.

Od adaba dove jeste počinjanje spominjanjem sebe, jer je Musa, 'alejhisselam, počeo svoju dovu tražeći oprost za sebe, iz edeba prema Allahu i zbog njegove srdžbe koja ga je zadesila, a zatim je zatražio oprost za svog brata zbog eventualnog nečinjenja nečega što mu je obavezno u odvraćanju obožavaoca teleta od tog čina.

• التحذير من الغضب وسلطته على عقل الشخص؛ ولذلك نسب الله للغضب فعل السكوت كأنه هو الآمر والناهي.

U pozorenje na srdžbu i njeno ovladavanje čovjekovim umom. Zbog toga, Allah Uzvišeni pripisao je šutnju (smirenje) srdžbi, kao da je ona ta koja naređuje ili zabranjuje.

• ضرورة التوقي من غضب الله، وخوف بطشه، فانظر إلى مقام موسى عليه السلام عند ربه، وانظر خشيته من غضب ربه.

Ovi ajeti ukazuju na obaveznost čuvanja od Allahove srdžbe i straha od Njegove kazne. Pogledaj koliki je samo stepen imao Musa, 'alejhisselam, kod svog Gospodara, a ujedno koliko se bojao Njegove srdžbe.