Terjemahan makna Surah Surah Asy-Syu'arā` - Terjemahan Berbahasa Bosina - Markaz Ruwād Terjemah - Ensiklopedia Alquran Alkarim

Sura eš-Šuara

Ayah: 1

طسٓمٓ

Ta-sin-mim. ^[1]

[1] Pogledati značenje spomenuto prilikom tumačenja prvog ajeta sure El-Bekare.

Ayah: 2

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ovo su ajeti Knjige jasne!

Ayah: 3

لَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Zar ćeš ti sebe uništiti zato što ovi neće da postanu vjernici?

Ayah: 4

إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةٗ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ

Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba jedan znak poslali pred kojim bi oni šije svoje sagnuli.

Ayah: 5

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرٖ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ

I njima ne dođe nijedna nova opomena od Milostivoga, a da se od nje ne okrenu.

Ayah: 6

فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Oni poriču – pa stići će ih sigurno posljedice onog čemu se izruguju.

Ayah: 7

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجٖ كَرِيمٍ

Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito?

Ayah: 8

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.

Ayah: 9

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj, zaista, silan i milostiv.

Ayah: 10

وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ

A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: “Idi narodu koji se prema sebi ogriješio,

Ayah: 11

قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ

narodu faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao”,

Ayah: 12

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ

on je rekao: “Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju,

Ayah: 13

وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ

da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete – zato podaj poslanstvo i Harunu.

Ayah: 14

وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبٞ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ

A ja sam njima i odgovoran, pa se plašim da me ne ubiju.”

Ayah: 15

قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ

“Neće!”, reče On. “Idite obojica s dokazima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati.

Ayah: 16

فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Otiđite faraonu i recite: ‘Mi smo poslanici Gospodara svjetova,

Ayah: 17

أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!’”

Ayah: 18

قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدٗا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ

Faraon reče: “Zar te među nama nismo odgajali dok si dijete bio i zar među nama tolike godine života svoga nisi proveo?

Ayah: 19

وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

I uradio si nedjelo koje si uradio i još si nezahvalnik!”

Ayah: 20

قَالَ فَعَلۡتُهَآ إِذٗا وَأَنَا۠ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

“Tad sam to učinio”, Musa reče, “jer sam spadao u zabludjele,

Ayah: 21

فَفَرَرۡتُ مِنكُمۡ لَمَّا خِفۡتُكُمۡ فَوَهَبَ لِي رَبِّي حُكۡمٗا وَجَعَلَنِي مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

a od vas sam pobjegao zato što sam vas se bojao, pa mi je Gospodar moj mudrost darovao i poslanikom me učinio.

Ayah: 22

وَتِلۡكَ نِعۡمَةٞ تَمُنُّهَا عَلَيَّ أَنۡ عَبَّدتَّ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

A dobročinstvo koje mi predbacuješ – da nije to što si sinove Israilove robljem učinio?”

Ayah: 23

قَالَ فِرۡعَوۡنُ وَمَا رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

“A ko je Gospodar svjetova?”, upita faraon.

Ayah: 24

قَالَ رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُم مُّوقِنِينَ

“Gospodar nebesa i Zemlje i onog što je između njih, ako vjerujete”, odgovori on.

Ayah: 25

قَالَ لِمَنۡ حَوۡلَهُۥٓ أَلَا تَسۡتَمِعُونَ

“Čujete li?”, reče onima oko sebe faraon.

Ayah: 26

قَالَ رَبُّكُمۡ وَرَبُّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

“Gospodar vaš i Gospodar vaših davnih predaka”, reče Musa.

Ayah: 27

قَالَ إِنَّ رَسُولَكُمُ ٱلَّذِيٓ أُرۡسِلَ إِلَيۡكُمۡ لَمَجۡنُونٞ

“Poslanik koji vam je poslat, uistinu, lud je”, reče faraon.

Ayah: 28

قَالَ رَبُّ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡقِلُونَ

“Gospodar istoka i zapada i onog što je između njih, ako pameti imate”, reče Musa.

Ayah: 29

قَالَ لَئِنِ ٱتَّخَذۡتَ إِلَٰهًا غَيۡرِي لَأَجۡعَلَنَّكَ مِنَ ٱلۡمَسۡجُونِينَ

A faraon reče: “Ako budeš kao boga nekog drugog osim mene priznavao, sigurno ću te u tamnicu baciti!”

Ayah: 30

قَالَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكَ بِشَيۡءٖ مُّبِينٖ

“Zar i onda kad ti budem očigledan dokaz donio?”, upita on.

Ayah: 31

قَالَ فَأۡتِ بِهِۦٓ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

“Pa daj ga, ako istinu govoriš!”, reče faraon.

Ayah: 32

فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانٞ مُّبِينٞ

I Musa baci štap svoj, kad on – zmija prava.

Ayah: 33

وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ

A onda izvadi ruku iz njedara, kad ona, onima koji su gledali – bijela.

Ayah: 34

قَالَ لِلۡمَلَإِ حَوۡلَهُۥٓ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمٞ

“Ovaj je zaista vješt čarobnjak”, reče glavešinama oko sebe faraon,

Ayah: 35

يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُم بِسِحۡرِهِۦ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ

“hoće da vas čarolijom svojom iz zemlje vaše izvede. Pa šta savjetujete?”

Ayah: 36

قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَٱبۡعَثۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

“Ostavi njega i brata njegova!”, rekoše, “a u gradove pošalji da sakupljaju,

Ayah: 37

يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَحَّارٍ عَلِيمٖ

sve čarobnjake vješte će ti dovesti.”

Ayah: 38

فَجُمِعَ ٱلسَّحَرَةُ لِمِيقَٰتِ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

I čarobnjaci se u određeno vrijeme i označenog dana sabraše,

Ayah: 39

وَقِيلَ لِلنَّاسِ هَلۡ أَنتُم مُّجۡتَمِعُونَ

a narodu bī rečeno: “Hoćete li se iskupiti,

Ayah: 40

لَعَلَّنَا نَتَّبِعُ ٱلسَّحَرَةَ إِن كَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

da slijedimo čarobnjake, ako oni budu pobjednici!”

Ayah: 41

فَلَمَّا جَآءَ ٱلسَّحَرَةُ قَالُواْ لِفِرۡعَوۡنَ أَئِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

A kad dođoše, čarobnjaci faraona upitaše: “Hoće li nama, doista, pripasti nagrada ako mi budemo pobjednici?”

Ayah: 42

قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ إِذٗا لَّمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

“Hoće!”, odgovori on, “bit ćete tad sigurno meni najbliži.”

Ayah: 43

قَالَ لَهُم مُّوسَىٰٓ أَلۡقُواْ مَآ أَنتُم مُّلۡقُونَ

Musa im reče: “Bacite ono što želite baciti!”

Ayah: 44

فَأَلۡقَوۡاْ حِبَالَهُمۡ وَعِصِيَّهُمۡ وَقَالُواْ بِعِزَّةِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

I oni pobacaše konope svoje i štapove svoje i rekoše: “Tako nam dostojanstva faraonova, mi ćemo svakako pobijediti!”

Ayah: 45

فَأَلۡقَىٰ مُوسَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ

Zatim Musa baci svoj štap, koji, odjednom, proguta ono što su oni lažno izveli.

Ayah: 46

فَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

Čarobnjaci se onda na tlo baciše,

Ayah: 47

قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

i rekoše: “Mi vjerujemo u Gospodara svjetova,

Ayah: 48

رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Gospodara Musaova i Harunova!”

Ayah: 49

قَالَ ءَامَنتُمۡ لَهُۥ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّهُۥ لَكَبِيرُكُمُ ٱلَّذِي عَلَّمَكُمُ ٱلسِّحۡرَ فَلَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَۚ لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفٖ وَلَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ

“Da povjerujete njemu prije dopuštenja moga!?”, viknu faraon, “on je vaš učitelj, on vas je čarobnjaštvu naučio – a vi ćete zapamtiti! Poodsijecat ću vam ruke i noge vaše unakrst i sve ću vas porazapinjati!”

Ayah: 50

قَالُواْ لَا ضَيۡرَۖ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ

“Ništa strašno!”, rekoše oni. “Mi ćemo se Gospodaru svom vratiti.

Ayah: 51

إِنَّا نَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لَنَا رَبُّنَا خَطَٰيَٰنَآ أَن كُنَّآ أَوَّلَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Mi se nadamo da će nam Gospodar naš grijehe naše oprostiti zato što smo prvi vjernici.”

Ayah: 52

۞ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَسۡرِ بِعِبَادِيٓ إِنَّكُم مُّتَّبَعُونَ

I Mi objavismo Musau: “Kreni noću s robovima Mojim, ali bit ćete gonjeni.”

Ayah: 53

فَأَرۡسَلَ فِرۡعَوۡنُ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

I faraon posla po gradovima sakupljače.

Ayah: 54

إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ لَشِرۡذِمَةٞ قَلِيلُونَ

“Ovih je zaista malo,

Ayah: 55

وَإِنَّهُمۡ لَنَا لَغَآئِظُونَ

i rasrdili su nas,

Ayah: 56

وَإِنَّا لَجَمِيعٌ حَٰذِرُونَ

a mi smo svi budni!”

Ayah: 57

فَأَخۡرَجۡنَٰهُم مِّن جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

I Mi ih izvedosmo iz vrtova i rijeka,

Ayah: 58

وَكُنُوزٖ وَمَقَامٖ كَرِيمٖ

iz riznica i dvoraca divnih.

Ayah: 59

كَذَٰلِكَۖ وَأَوۡرَثۡنَٰهَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Eto tako je bilo, i Mi dadosmo da to naslijede sinovi Israilovi.

Ayah: 60

فَأَتۡبَعُوهُم مُّشۡرِقِينَ

I oni ih, kad se sunce rađalo, sustigoše.

Ayah: 61

فَلَمَّا تَرَٰٓءَا ٱلۡجَمۡعَانِ قَالَ أَصۡحَٰبُ مُوسَىٰٓ إِنَّا لَمُدۡرَكُونَ

Pa kad jedni druge ugledaše, drugovi Musaovi povikaše: “Samo što nas nisu stigli!”

Ayah: 62

قَالَ كَلَّآۖ إِنَّ مَعِيَ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

“Neće!”, reče on, “Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati.”

Ayah: 63

فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡبَحۡرَۖ فَٱنفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرۡقٖ كَٱلطَّوۡدِ ٱلۡعَظِيمِ

I Mi objavismo Musau: “Udari štapom svojim po moru!”, i ono se rastavi i svaki bok njegov bijaše kao veliko brdo,

Ayah: 64

وَأَزۡلَفۡنَا ثَمَّ ٱلۡأٓخَرِينَ

i Mi onda tamo one druge približismo,

Ayah: 65

وَأَنجَيۡنَا مُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

a Musaa i sve one koji bijahu s njime spasismo,

Ayah: 66

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

i one druge potopismo.

Ayah: 67

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.

Ayah: 68

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.

Ayah: 69

وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ إِبۡرَٰهِيمَ

I kaži im vijest o Ibrahimu,

Ayah: 70

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا تَعۡبُدُونَ

kad je oca svog i narod svoj upitao: “Šta to vi obožavate?”,

Ayah: 71

قَالُواْ نَعۡبُدُ أَصۡنَامٗا فَنَظَلُّ لَهَا عَٰكِفِينَ

a oni odgovorili: “Obožavamo kumire i povazdan im se molimo.”

Ayah: 72

قَالَ هَلۡ يَسۡمَعُونَكُمۡ إِذۡ تَدۡعُونَ

On je rekao: “Čuju li vas oni kad se molite,

Ayah: 73

أَوۡ يَنفَعُونَكُمۡ أَوۡ يَضُرُّونَ

ili mogu li vam koristiti ili naškoditi?”

Ayah: 74

قَالُواْ بَلۡ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا كَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ

“Ne”, odgovoriše, “ali mi smo upamtili pretke naše kako tako postupaju.”

Ayah: 75

قَالَ أَفَرَءَيۡتُم مَّا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

“A da li ste razmišljali”, upita on, “da su oni koje obožavate vi

Ayah: 76

أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمُ ٱلۡأَقۡدَمُونَ

i koje su obožavali davni preci vaši,

Ayah: 77

فَإِنَّهُمۡ عَدُوّٞ لِّيٓ إِلَّا رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

doista, neprijatelji moji? Ali, to nije Gospodar svjetova,

Ayah: 78

ٱلَّذِي خَلَقَنِي فَهُوَ يَهۡدِينِ

Koji me je stvorio i na Pravi put uputio,

Ayah: 79

وَٱلَّذِي هُوَ يُطۡعِمُنِي وَيَسۡقِينِ

i Koji me hrani i poji,

Ayah: 80

وَإِذَا مَرِضۡتُ فَهُوَ يَشۡفِينِ

i Koji me, kad se razbolim, liječi,

Ayah: 81

وَٱلَّذِي يُمِيتُنِي ثُمَّ يُحۡيِينِ

i Koji će mi život oduzeti, i Koji će me poslije oživiti,

Ayah: 82

وَٱلَّذِيٓ أَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لِي خَطِيٓـَٔتِي يَوۡمَ ٱلدِّينِ

i Koji će mi, nadam se, pogreške moje na Sudnjem danu oprostiti!

Ayah: 83

رَبِّ هَبۡ لِي حُكۡمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ

Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me među one koji su dobri,

Ayah: 84

وَٱجۡعَل لِّي لِسَانَ صِدۡقٖ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

i učini da me po lijepom spominju oni što će poslije mene doći,

Ayah: 85

وَٱجۡعَلۡنِي مِن وَرَثَةِ جَنَّةِ ٱلنَّعِيمِ

i učini me jednim od onih kojima ćeš džennetske blagodati darovati,

Ayah: 86

وَٱغۡفِرۡ لِأَبِيٓ إِنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

i ocu mom oprosti, on je jedan od zalutalih,

Ayah: 87

وَلَا تُخۡزِنِي يَوۡمَ يُبۡعَثُونَ

i ne osramoti me na Dan kad će ljudi oživljeni biti,

Ayah: 88

يَوۡمَ لَا يَنفَعُ مَالٞ وَلَا بَنُونَ

na Dan kad neće nikakvo blago, a ni sinovi od koristi biti,

Ayah: 89

إِلَّا مَنۡ أَتَى ٱللَّهَ بِقَلۡبٖ سَلِيمٖ

samo će onaj koji Allahu srca čista dođe spašen biti.”

Ayah: 90

وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ

I Džennet će se čestitima približiti,

Ayah: 91

وَبُرِّزَتِ ٱلۡجَحِيمُ لِلۡغَاوِينَ

a Džehennem zalutalima ukazati,

Ayah: 92

وَقِيلَ لَهُمۡ أَيۡنَ مَا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

i reći će im se: “Gdje su oni koje ste obožavali,

Ayah: 93

مِن دُونِ ٱللَّهِ هَلۡ يَنصُرُونَكُمۡ أَوۡ يَنتَصِرُونَ

a niste Allaha, mogu li vam oni pomoći, a mogu li i sebi pomoći?”

Ayah: 94

فَكُبۡكِبُواْ فِيهَا هُمۡ وَٱلۡغَاوُۥنَ

Pa će i oni i oni koji su ih u zabludu odveli u njega biti bačeni,

Ayah: 95

وَجُنُودُ إِبۡلِيسَ أَجۡمَعُونَ

i vojske Iblisove – svi zajedno.

Ayah: 96

قَالُواْ وَهُمۡ فِيهَا يَخۡتَصِمُونَ

I oni će, svađajući se u njemu, govoriti:

Ayah: 97

تَٱللَّهِ إِن كُنَّا لَفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٍ

“Allaha nam, bili smo, doista, u očitoj zabludi,

Ayah: 98

إِذۡ نُسَوِّيكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

kad smo vas s Gospodarom svjetova izjednačavali,

Ayah: 99

وَمَآ أَضَلَّنَآ إِلَّا ٱلۡمُجۡرِمُونَ

a na stranputicu su nas naveli zlikovci,

Ayah: 100

فَمَا لَنَا مِن شَٰفِعِينَ

pa nemamo ni zagovornika,

Ayah: 101

وَلَا صَدِيقٍ حَمِيمٖ

ni prisna prijatelja,

Ayah: 102

فَلَوۡ أَنَّ لَنَا كَرَّةٗ فَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

da nam je samo da se povratimo, pa da postanemo vjernici!”

Ayah: 103

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.

Ayah: 104

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj, zaista, silan i milostiv.

Ayah: 105

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ نُوحٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I Nuhov je narod smatrao lažnim poslanike.

Ayah: 106

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ نُوحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Kad im brat njihov Nuh reče: “Kako to da se Allaha ne bojite?

Ayah: 107

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,

Ayah: 108

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!

Ayah: 109

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi,

Ayah: 110

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!

Ayah: 111

۞ قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لَكَ وَٱتَّبَعَكَ ٱلۡأَرۡذَلُونَ

Oni rekoše: “Kako da te poslušamo kad te najniži sloj ljudi slijedi?”

Ayah: 112

قَالَ وَمَا عِلۡمِي بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

“Ne znam ja šta su oni radili”, reče on,

Ayah: 113

إِنۡ حِسَابُهُمۡ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّيۖ لَوۡ تَشۡعُرُونَ

“svi će pred Gospodarom mojim, da znate, račun polagati,

Ayah: 114

وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

a ja vjernike neću otjerati,

Ayah: 115

إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرٞ مُّبِينٞ

ja samo javno opominjem!”

Ayah: 116

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰنُوحُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمَرۡجُومِينَ

“Ako se ne okaniš, o Nuhu”, rekoše oni, “bit ćeš sigurno kamenovan!”

Ayah: 117

قَالَ رَبِّ إِنَّ قَوۡمِي كَذَّبُونِ

“Gospodaru moj”, reče on, “narod me moj u laž utjeruje,

Ayah: 118

فَٱفۡتَحۡ بَيۡنِي وَبَيۡنَهُمۡ فَتۡحٗا وَنَجِّنِي وَمَن مَّعِيَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

pa Ti meni i njima presudi i mene i vjernike koji su sa mnom spasi!”

Ayah: 119

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

I Mi smo njega i one koji su bili uz njega u lađi krcatoj spasili,

Ayah: 120

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا بَعۡدُ ٱلۡبَاقِينَ

a ostale potopili.

Ayah: 121

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.

Ayah: 122

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj, zaista, silan i milostiv.

Ayah: 123

كَذَّبَتۡ عَادٌ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I Ad je smatrao lažnim poslanike.

Ayah: 124

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ هُودٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Kad im brat njihov Hud reče: “Kako to da se Allaha ne bojite?

Ayah: 125

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,

Ayah: 126

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!

Ayah: 127

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.

Ayah: 128

أَتَبۡنُونَ بِكُلِّ رِيعٍ ءَايَةٗ تَعۡبَثُونَ

Zašto na svakoj uzvišici palate zidate, druge ismijavajući,

Ayah: 129

وَتَتَّخِذُونَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمۡ تَخۡلُدُونَ

i podižete utvrde kao da ćete vječno živjeti,

Ayah: 130

وَإِذَا بَطَشۡتُم بَطَشۡتُمۡ جَبَّارِينَ

a kad kažnjavate – kažnjavate kao silnici?

Ayah: 131

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

Zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!

Ayah: 132

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِيٓ أَمَدَّكُم بِمَا تَعۡلَمُونَ

Bojte se Onog Koji vam daruje ono što znate,

Ayah: 133

أَمَدَّكُم بِأَنۡعَٰمٖ وَبَنِينَ

daruje vam stoku i sinove,

Ayah: 134

وَجَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

i bašče i izvore.

Ayah: 135

إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

Ja se, doista, bojim, za vas na Velikom danu patnje.”

Ayah: 136

قَالُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَوَعَظۡتَ أَمۡ لَمۡ تَكُن مِّنَ ٱلۡوَٰعِظِينَ

Rekoše oni: “Nama je svejedno savjetovao ti ili ne bio savjetnik,

Ayah: 137

إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا خُلُقُ ٱلۡأَوَّلِينَ

ovako su i narodi davnašnji vjerovali,

Ayah: 138

وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

i mi nećemo biti mučeni.”

Ayah: 139

فَكَذَّبُوهُ فَأَهۡلَكۡنَٰهُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

I oni su ga nastavili u laž utjerivati, pa smo ih Mi uništili. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje.

Ayah: 140

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj, zaista, silan i milostiv.

Ayah: 141

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I Semud je smatrao lažnim poslanike.

Ayah: 142

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ صَٰلِحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Kad im brat njihov Salih reče: “Kako to da se Allaha ne bojite?

Ayah: 143

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,

Ayah: 144

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!

Ayah: 145

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.

Ayah: 146

أَتُتۡرَكُونَ فِي مَا هَٰهُنَآ ءَامِنِينَ

Zar mislite da ćete ovdje biti ostavljeni sigurni,

Ayah: 147

فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

u vrtovima i među izvorima,

Ayah: 148

وَزُرُوعٖ وَنَخۡلٖ طَلۡعُهَا هَضِيمٞ

u usjevima i među palmama sa plodovima zrelim?

Ayah: 149

وَتَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتٗا فَٰرِهِينَ

Vi u brdima vrlo spretno kuće klešete,

Ayah: 150

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

zato se bojte Allaha i budite poslušni meni,

Ayah: 151

وَلَا تُطِيعُوٓاْ أَمۡرَ ٱلۡمُسۡرِفِينَ

i ne slušajte naredbe onih koji u zlu pretjeruju,

Ayah: 152

ٱلَّذِينَ يُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا يُصۡلِحُونَ

koji na Zemlji ne zavode red već nered uspostavljaju.”

Ayah: 153

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

rekoše oni: “Ti si samo opčinjen,

Ayah: 154

مَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا فَأۡتِ بِـَٔايَةٍ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

ti si čovjek, kao i mi – zato nam donesi jedno čudo ako je istina to što govoriš!”

Ayah: 155

قَالَ هَٰذِهِۦ نَاقَةٞ لَّهَا شِرۡبٞ وَلَكُمۡ شِرۡبُ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

“Evo, to je deva”, reče on, “u određeni dan ona će piti, a u poznati dan vi.

Ayah: 156

وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءٖ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابُ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

I ne učinite joj nikakvo zlo da vas ne bi stigla patnja na Velikom danu!”

Ayah: 157

فَعَقَرُوهَا فَأَصۡبَحُواْ نَٰدِمِينَ

Ali, oni je zaklaše i potom se pokajaše.

Ayah: 158

فَأَخَذَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

I stiže ih kazna. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje.

Ayah: 159

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj, zaista, silan i milostiv.

Ayah: 160

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I Lutov narod je smatrao lažnim poslanike.

Ayah: 161

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ لُوطٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Kad im njihov brat Lut reče: “Kako to da se ne bojite?

Ayah: 162

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,

Ayah: 163

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!

Ayah: 164

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.

Ayah: 165

أَتَأۡتُونَ ٱلذُّكۡرَانَ مِنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Zašto vi, mimo svog svijeta, sa muškarcima općite,

Ayah: 166

وَتَذَرُونَ مَا خَلَقَ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّنۡ أَزۡوَٰجِكُمۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٌ عَادُونَ

a žene svoje, koje je za vas Gospodar vaš stvorio, ostavljate? Vi ste ljudi koji svaku granicu zla prelazite.”

Ayah: 167

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰلُوطُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُخۡرَجِينَ

Rekoše oni: “Ako se ne okaniš, o Lute, bit ćeš sigurno prognan.”

Ayah: 168

قَالَ إِنِّي لِعَمَلِكُم مِّنَ ٱلۡقَالِينَ

“Ja se gnušam toga što vi radite!”, reče on.

Ayah: 169

رَبِّ نَجِّنِي وَأَهۡلِي مِمَّا يَعۡمَلُونَ

“Gospodaru moj, sačuvaj mene i porodicu moju kazne za ono što oni rade!”

Ayah: 170

فَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

I Mi smo sačuvali njega i porodicu njegovu – sve,

Ayah: 171

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

osim starice koja je ostala sa onima koji su kaznu iskusili,

Ayah: 172

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

a zatim smo ostale uništili,

Ayah: 173

وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِم مَّطَرٗاۖ فَسَآءَ مَطَرُ ٱلۡمُنذَرِينَ

spustivši na njih kišu – a strašne li kiše za one koji su opomenuti bili!

Ayah: 174

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.

Ayah: 175

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj, zaista, silan i milostiv.

Ayah: 176

كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I stanovnici Ejke su u laž ugonili poslanike.

Ayah: 177

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ شُعَيۡبٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Kad im Šuajb reče: “Kako to da se ne bojite?

Ayah: 178

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,

Ayah: 179

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!

Ayah: 180

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.

Ayah: 181

۞ أَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَلَا تَكُونُواْ مِنَ ٱلۡمُخۡسِرِينَ

Pravo mjerite na litru i ne zakidajte,

Ayah: 182

وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِ

a na kantaru ispravnom mjerom mjerite.

Ayah: 183

وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

I ljudima prava njihova ne umanjujte i zlo po Zemlji, nered praveći, ne činite,

Ayah: 184

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِي خَلَقَكُمۡ وَٱلۡجِبِلَّةَ ٱلۡأَوَّلِينَ

i Onog Koji je stvorio vas i narode davnašnje bojte se.”

Ayah: 185

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

rekoše oni: “Ti si samo opčinjen,

Ayah: 186

وَمَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا وَإِن نَّظُنُّكَ لَمِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ

i ti si samo čovjek kao i mi – za nas si ti, doista, lažac pravi,

Ayah: 187

فَأَسۡقِطۡ عَلَيۡنَا كِسَفٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

zato spusti na nas kaznu s neba, ako istinu govoriš!”

Ayah: 188

قَالَ رَبِّيٓ أَعۡلَمُ بِمَا تَعۡمَلُونَ

“Gospodar moj dobro zna šta vi radite”, reče on.

Ayah: 189

فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَهُمۡ عَذَابُ يَوۡمِ ٱلظُّلَّةِۚ إِنَّهُۥ كَانَ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٍ

I oni su nastavili utjerivati ga u laž, pa ih je stigla kazna iz oblaka – a to je bila kazna jednog strašnog dana.

Ayah: 190

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.

Ayah: 191

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

A Gospodar je tvoj, zaista, silan i milostiv.

Ayah: 192

وَإِنَّهُۥ لَتَنزِيلُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

I Kur’an je, sigurno, objava Gospodara svjetova,

Ayah: 193

نَزَلَ بِهِ ٱلرُّوحُ ٱلۡأَمِينُ

donosi ga povjerljivi Džibril,

Ayah: 194

عَلَىٰ قَلۡبِكَ لِتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُنذِرِينَ

na srce tvoje, da opominješ,

Ayah: 195

بِلِسَانٍ عَرَبِيّٖ مُّبِينٖ

na jasnom arapskom jeziku,

Ayah: 196

وَإِنَّهُۥ لَفِي زُبُرِ ٱلۡأَوَّلِينَ

on je spomenut u knjigama poslanika prijašnjih,

Ayah: 197

أَوَلَمۡ يَكُن لَّهُمۡ ءَايَةً أَن يَعۡلَمَهُۥ عُلَمَٰٓؤُاْ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

zar ovima nije dokaz to što za njega znaju učeni ljudi sinova Israilovih?

Ayah: 198

وَلَوۡ نَزَّلۡنَٰهُ عَلَىٰ بَعۡضِ ٱلۡأَعۡجَمِينَ

A da ga objavljujemo i nekom nearapu,

Ayah: 199

فَقَرَأَهُۥ عَلَيۡهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ مُؤۡمِنِينَ

pa da im ga on čita, opet u njega ne bi povjerovali.

Ayah: 200

كَذَٰلِكَ سَلَكۡنَٰهُ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Eto, tako ga Mi u srca grešnikā uvodimo,

Ayah: 201

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

oni u njega neće vjerovati dok ne dožive patnju nesnosnu,

Ayah: 202

فَيَأۡتِيَهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

koja će im iznenada doći, kad je najmanje budu očekivali,

Ayah: 203

فَيَقُولُواْ هَلۡ نَحۡنُ مُنظَرُونَ

pa će reći: “Hoće li nam se imalo vremena dati?”

Ayah: 204

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Zašto oni kaznu Našu požuruju!?

Ayah: 205

أَفَرَءَيۡتَ إِن مَّتَّعۡنَٰهُمۡ سِنِينَ

Šta ti misliš, ako im Mi dopuštamo da godinama uživaju,

Ayah: 206

ثُمَّ جَآءَهُم مَّا كَانُواْ يُوعَدُونَ

i naposlijetku ih snađe ono čime im se prijeti,

Ayah: 207

مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يُمَتَّعُونَ

zar će imati šta od slatkog života koji su provodili?

Ayah: 208

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا لَهَا مُنذِرُونَ

Mi nijedan grad nismo razorili prije nego su im došli oni koji su ih opominjali,

Ayah: 209

ذِكۡرَىٰ وَمَا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

da bi pouku primili, Mi nismo nepravedni bili.

Ayah: 210

وَمَا تَنَزَّلَتۡ بِهِ ٱلشَّيَٰطِينُ

Kur’an ne donose šejtani,

Ayah: 211

وَمَا يَنۢبَغِي لَهُمۡ وَمَا يَسۡتَطِيعُونَ

nezamislivo je da to oni čine, oni to ne mogu,

Ayah: 212

إِنَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّمۡعِ لَمَعۡزُولُونَ

oni ga nikako ne mogu prisluškivati.

Ayah: 213

فَلَا تَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُعَذَّبِينَ

Zato se, mimo Allaha, ne moli drugom bogu da ne bi bio jedan od onih koji će biti mučeni!

Ayah: 214

وَأَنذِرۡ عَشِيرَتَكَ ٱلۡأَقۡرَبِينَ

I opominji rodbinu svoju najbližu,

Ayah: 215

وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِمَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

i budi ponizan prema vjernicima koji te slijede!

Ayah: 216

فَإِنۡ عَصَوۡكَ فَقُلۡ إِنِّي بَرِيٓءٞ مِّمَّا تَعۡمَلُونَ

A ako te ne budu poslušali, ti reci: “Ja nemam ništa s tim što vi radite.”

Ayah: 217

وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

I pouzdaj se u Silnoga i Milostivoga,

Ayah: 218

ٱلَّذِي يَرَىٰكَ حِينَ تَقُومُ

Koji te vidi kad ustaneš,

Ayah: 219

وَتَقَلُّبَكَ فِي ٱلسَّٰجِدِينَ

da sa ostalima namaz obaviš,

Ayah: 220

إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

jer On, doista, sve čuje i sve zna.

Ayah: 221

هَلۡ أُنَبِّئُكُمۡ عَلَىٰ مَن تَنَزَّلُ ٱلشَّيَٰطِينُ

Hoću li vam kazati kome dolaze šejtani?

Ayah: 222

تَنَزَّلُ عَلَىٰ كُلِّ أَفَّاكٍ أَثِيمٖ

Oni dolaze svakom lašcu, griješniku,

Ayah: 223

يُلۡقُونَ ٱلسَّمۡعَ وَأَكۡثَرُهُمۡ كَٰذِبُونَ

oni prisluškuju i većinom oni lažu.

Ayah: 224

وَٱلشُّعَرَآءُ يَتَّبِعُهُمُ ٱلۡغَاوُۥنَ

A zavedeni slijede pjesnike.

Ayah: 225

أَلَمۡ تَرَ أَنَّهُمۡ فِي كُلِّ وَادٖ يَهِيمُونَ

Zar ne znaš da oni svakom dolinom tumaraju,

Ayah: 226

وَأَنَّهُمۡ يَقُولُونَ مَا لَا يَفۡعَلُونَ

i da govore ono što ne rade,

Ayah: 227

إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَذَكَرُواْ ٱللَّهَ كَثِيرٗا وَٱنتَصَرُواْ مِنۢ بَعۡدِ مَا ظُلِمُواْۗ وَسَيَعۡلَمُ ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ أَيَّ مُنقَلَبٖ يَنقَلِبُونَ

osim onih koji vjeruju i dobra djela čine, i koji često Allaha spominju, i koji uzvraćaju kad ih ismijavaju. A nepravedni će, sigurno, saznati u kakvu će se muku uvaliti.