ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 56 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߦߛߎߝߎ߫ ߝߐߘߊ -

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 56

وَكَذَٰلِكَ مَكَّنَّا لِيُوسُفَ فِي ٱلۡأَرۡضِ يَتَبَوَّأُ مِنۡهَا حَيۡثُ يَشَآءُۚ نُصِيبُ بِرَحۡمَتِنَا مَن نَّشَآءُۖ وَلَا نُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Kao što smo Jusufu ukazali blagodat obznanjujući njegovu nevinost i izbavljajući ga iz tamnice, dali smo mu vlast u Egiptu, u kojem je putovao i boravio gdje je htio. Mi Našu milost na dunjaluku dajemo kome hoćemo, i ne uništavamo nagradu onima koji dobra djela čine, već im u potpunosti isplaćujemo njihovu nagradu.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• من أعداء المؤمن: نفسه التي بين جنبيه؛ لذا وجب عليه مراقبتها وتقويم اعوجاجها.

Jedan od neprijatelja vjernika je njegova duša koja je u njemu samom, i zato je obavezno stalno je nadzirati i ispravljati njena skretanja.

• اشتراط العلم والأمانة فيمن يتولى منصبًا يصلح به أمر العامة.

Ovi ajeti ukazuju da su znanje i pouzdanost nužni za onoga ko obnaša neku funkciju preko koje popravlja stanje društva.

• بيان أن ما في الآخرة من فضل الله، إنما هو خير وأبقى وأفضل لأهل الإيمان.

Ovi ajeti ukazuju na to da je Allahova blagodat na Ahiretu vrijednija i trajnija za vjernike od dunjalučkih blagodati.

• جواز طلب الرجل المنصب ومدحه لنفسه إن دعت الحاجة، وكان مريدًا للخير والصلاح.

Ovi ajeti ukazuju na dozvoljenost traženja pozicije u vlasti i samohvale ukoliko za tim postoji potreba i ukoliko čovjek želi time da postigne dobro i popravi stanje.