ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 154 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߡߏ߬ߛߏ ߟߎ߬ ߝߐߘߊ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߔߘߋߞߎ

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 154

وَرَفَعۡنَا فَوۡقَهُمُ ٱلطُّورَ بِمِيثَٰقِهِمۡ وَقُلۡنَا لَهُمُ ٱدۡخُلُواْ ٱلۡبَابَ سُجَّدٗا وَقُلۡنَا لَهُمۡ لَا تَعۡدُواْ فِي ٱلسَّبۡتِ وَأَخَذۡنَا مِنۡهُم مِّيثَٰقًا غَلِيظٗا

Ми смо изнад њих брдо подигли, да би чврст завет од њих узели, плашећи их, како би по њему радили. Рекли смо им тада: "Уђите у свету кућу у Јерусалиму погнутих глава." Али су ушли идући уназад и исмејавајући се. И рекли смо им: "Немојте чинити преступ ловећи суботом." Али су они учинили тај преступ. Узели смо од њих чврст завет, али су га они прекршили.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• يجوز للمظلوم أن يتحدث عن ظلمه وظالمه لمن يُرْجى منه أن يأخذ له حقه، وإن قال ما لا يسر الظالم.

Ономе коме је неправда учињена дозвољено је да говори о томе и да говори о неправеднику, казујући то ономе од кога се нада да му може помоћи и вратити његово право, макар рекао оно што неправедник не воли да се о њему каже.

• حض المظلوم على العفو - حتى وإن قدر - كما يعفو الرب - سبحانه - مع قدرته على عقاب عباده.

Ови ајети подстичу муслимана да опрашта, чак и када је у могућности да казни, као што Аллах опрашта иако је у могућности да казни.

• لا يجوز التفريق بين الرسل بالإيمان ببعضهم دون بعض، بل يجب الإيمان بهم جميعًا.

Није довољно веровати само у неке посланике, већ је обавезно веровати у све посланике.