Përkthimi i kuptimeve të Kuranit Fisnik - Përkthimi uzbekisht - Muhamed Sadik * - Përmbajtja e përkthimeve


Përkthimi i kuptimeve Surja: Suretu El Mearixh   Ajeti:

Маъориж сураси

سَأَلَ سَآئِلُۢ بِعَذَابٖ وَاقِعٖ
Сўровчи воқеъ бўлувчи азоб ҳақида сўради.
Tefsiret në gjuhën arabe:
لِّلۡكَٰفِرِينَ لَيۡسَ لَهُۥ دَافِعٞ
Кофирларга. Уни дафъ қилувчи йўқдир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
مِّنَ ٱللَّهِ ذِي ٱلۡمَعَارِجِ
У Аллоҳдан — маъорижлар эгасидандир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
تَعۡرُجُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ وَٱلرُّوحُ إِلَيۡهِ فِي يَوۡمٖ كَانَ مِقۡدَارُهُۥ خَمۡسِينَ أَلۡفَ سَنَةٖ
Фаришталар ва Руҳ Унинг ҳузурига миқдори эллик минг йил бўлган кунда кўтарилур.
Tefsiret në gjuhën arabe:
فَٱصۡبِرۡ صَبۡرٗا جَمِيلًا
Бас, чиройли сабр қил.
Tefsiret në gjuhën arabe:
إِنَّهُمۡ يَرَوۡنَهُۥ بَعِيدٗا
Албатта, улар у(қиёмат)ни узоқ деб биладир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَنَرَىٰهُ قَرِيبٗا
Ва Биз уни жуда яқин деб билурмиз.
Tefsiret në gjuhën arabe:
يَوۡمَ تَكُونُ ٱلسَّمَآءُ كَٱلۡمُهۡلِ
У кунда осмон худди қора мой қолдиқларига ўхшаб қоладир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَتَكُونُ ٱلۡجِبَالُ كَٱلۡعِهۡنِ
Ва тоғлар худди титилган жунга ўхшаб қоладир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَلَا يَسۡـَٔلُ حَمِيمٌ حَمِيمٗا
Ва яқин дўст ўз дўстидан сўрамайдир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
يُبَصَّرُونَهُمۡۚ يَوَدُّ ٱلۡمُجۡرِمُ لَوۡ يَفۡتَدِي مِنۡ عَذَابِ يَوۡمِئِذِۭ بِبَنِيهِ
Уларни кўриб турадирлар. Гуноҳкор ўша кун азобидан қутулиш учун ўз болаларини ҳам.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَصَٰحِبَتِهِۦ وَأَخِيهِ
Ва хотинини ва ака-укасини ҳам.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَفَصِيلَتِهِ ٱلَّتِي تُـٔۡوِيهِ
Ва уни ўзига олган қабиласини ҳам.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَمَن فِي ٱلۡأَرۡضِ جَمِيعٗا ثُمَّ يُنجِيهِ
Ва ер юзидаги жамийки кимсаларни ҳам фидо қилишни хоҳлайдир. Сўнгра ўзи нажот топса.
Tefsiret në gjuhën arabe:
كَلَّآۖ إِنَّهَا لَظَىٰ
Йўқ! Албатта, у(жаҳаннам) кучли алангадур.
Tefsiret në gjuhën arabe:
نَزَّاعَةٗ لِّلشَّوَىٰ
Бошнинг терисини сидириб олувчидур.
(Бош териси шилиб олинган дўзахийга Аллоҳ таоло яна янги тери ато этади. Жаҳаннам ўти эса яна уни шилиб олади ва шу тариқа тўхтовсиз давом этаверади.)
Tefsiret në gjuhën arabe:
تَدۡعُواْ مَنۡ أَدۡبَرَ وَتَوَلَّىٰ
У чақирадир. Орқага кетган ва юз ўгирганни.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَجَمَعَ فَأَوۡعَىٰٓ
Ва (молни) йиғиб, беркитганни.
Tefsiret në gjuhën arabe:
۞ إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ خُلِقَ هَلُوعًا
Албатта, инсон «ҳалуъ» қилиб яратилгандир.
(«Ҳалуъ» сўзи ҳирс, зажр, чидамсизлик ва сабрсизлик маъноларини мужассамлаштиради.)
Tefsiret në gjuhën arabe:
إِذَا مَسَّهُ ٱلشَّرُّ جَزُوعٗا
Агар унга ёмонлик етса, чидамсиздир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَإِذَا مَسَّهُ ٱلۡخَيۡرُ مَنُوعًا
Ва агар яхшилик етса, кўп ман қилувчидир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
إِلَّا ٱلۡمُصَلِّينَ
Илло, намоз ўқувчиларгина мустаснодир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
ٱلَّذِينَ هُمۡ عَلَىٰ صَلَاتِهِمۡ دَآئِمُونَ
Улар намозларида доим бўладиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَٱلَّذِينَ فِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقّٞ مَّعۡلُومٞ
Уларнинг молу мулкларида маълум ҳаққ бордур.
Tefsiret në gjuhën arabe:
لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ
Сўровчи ва бечоралар учундир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَٱلَّذِينَ يُصَدِّقُونَ بِيَوۡمِ ٱلدِّينِ
Ва улар қиёмат кунини тасдиқлайдиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَٱلَّذِينَ هُم مِّنۡ عَذَابِ رَبِّهِم مُّشۡفِقُونَ
Ва улар ўз Роббилари азобидан қўрқадиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
إِنَّ عَذَابَ رَبِّهِمۡ غَيۡرُ مَأۡمُونٖ
Албатта, Роббиларининг азобидан омонлик йўқдир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَٱلَّذِينَ هُمۡ لِفُرُوجِهِمۡ حَٰفِظُونَ
Ва улар ўз фаржларини сақлайдиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
إِلَّا عَلَىٰٓ أَزۡوَٰجِهِمۡ أَوۡ مَا مَلَكَتۡ أَيۡمَٰنُهُمۡ فَإِنَّهُمۡ غَيۡرُ مَلُومِينَ
Илло, ўз хотинлари ёки мулки бўлганлардан (сақламасалар), албатта улар маломат қилинмасдир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
فَمَنِ ٱبۡتَغَىٰ وَرَآءَ ذَٰلِكَ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡعَادُونَ
Кимки ўшандан ўзгани истаса, бас, улар чегарадан чиққанлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَٱلَّذِينَ هُمۡ لِأَمَٰنَٰتِهِمۡ وَعَهۡدِهِمۡ رَٰعُونَ
Улар омонатларига ва аҳдларига риоя қиладиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَٱلَّذِينَ هُم بِشَهَٰدَٰتِهِمۡ قَآئِمُونَ
Ва улар гувоҳликларини тўғри берадиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
وَٱلَّذِينَ هُمۡ عَلَىٰ صَلَاتِهِمۡ يُحَافِظُونَ
Улар намозларини муҳофаза қиладиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
أُوْلَٰٓئِكَ فِي جَنَّٰتٖ مُّكۡرَمُونَ
Ўшалар жаннатларда ҳурматланадиганлардир.
Tefsiret në gjuhën arabe:
فَمَالِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ قِبَلَكَ مُهۡطِعِينَ
Куфр келтирганларга не бўлдики, сен томон бўйин чўзиб шошилмоқдалар?
Tefsiret në gjuhën arabe:
عَنِ ٱلۡيَمِينِ وَعَنِ ٱلشِّمَالِ عِزِينَ
Ўнг тарафдан ва чап тарафдан тўп-тўп бўлмоқдалар?
(Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам Қуръон тиловат қилганларида мушриклар шошилиб келиб, тўп-тўп бўлиб ўтиришар ва кўз узмай тикилиб туришар эдилар.)
Tefsiret në gjuhën arabe:
أَيَطۡمَعُ كُلُّ ٱمۡرِيٕٖ مِّنۡهُمۡ أَن يُدۡخَلَ جَنَّةَ نَعِيمٖ
Улардан ҳар бир киши наъийм жаннатга киритилишни тамаъ қилурми?
Tefsiret në gjuhën arabe:
كَلَّآۖ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّمَّا يَعۡلَمُونَ
Йўқ! Албатта, Биз уларни ўзлари билган нарсадан яратганмиз.
Tefsiret në gjuhën arabe:
فَلَآ أُقۡسِمُ بِرَبِّ ٱلۡمَشَٰرِقِ وَٱلۡمَغَٰرِبِ إِنَّا لَقَٰدِرُونَ
Машриқлар ва мағриблар Роббиси билан қасам ичаманки, албатта, Биз қодирмиз.
Tefsiret në gjuhën arabe:
عَلَىٰٓ أَن نُّبَدِّلَ خَيۡرٗا مِّنۡهُمۡ وَمَا نَحۡنُ بِمَسۡبُوقِينَ
Ўринларига улардан яхшироқларини алмаштиришга ва Биз бу ишни қилишдан ожизмасмиз.
Tefsiret në gjuhën arabe:
فَذَرۡهُمۡ يَخُوضُواْ وَيَلۡعَبُواْ حَتَّىٰ يُلَٰقُواْ يَوۡمَهُمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ
Уларни тек қўй. То ваъда қилинган кунга йўлиққунларича (хоҳлаганларига) шўнғийверсинлар ва ўйнайверсинлар.
Tefsiret në gjuhën arabe:
يَوۡمَ يَخۡرُجُونَ مِنَ ٱلۡأَجۡدَاثِ سِرَاعٗا كَأَنَّهُمۡ إِلَىٰ نُصُبٖ يُوفِضُونَ
У кунда худди санамлар(ибодати)га шошганларидек, қабрларидан шошиб чиқурлар.
Tefsiret në gjuhën arabe:
خَٰشِعَةً أَبۡصَٰرُهُمۡ تَرۡهَقُهُمۡ ذِلَّةٞۚ ذَٰلِكَ ٱلۡيَوۡمُ ٱلَّذِي كَانُواْ يُوعَدُونَ
Кўзлари қўрқинчга тўлган, ўзларини хорлик қоплаган ҳолда турурлар. Бу ўша, уларга ваъда қилинган кундур.
(Қиёматни инкор этувчиларга бундан ортиқ таҳдид бўлмаса керак!)
Tefsiret në gjuhën arabe:
 
Përkthimi i kuptimeve Surja: Suretu El Mearixh
Përmbajtja e sureve Numri i faqes
 
Përkthimi i kuptimeve të Kuranit Fisnik - Përkthimi uzbekisht - Muhamed Sadik - Përmbajtja e përkthimeve

Përkthimi i kuptimeve të Kuranit në gjuhën uzbeke - Përkthyer nga Muhammed Sadik - Viti i botimit: 1430 h. - Redaktuar nga qendra "Ruvad et-Terxheme". Çdo vërejtje a kritikë lidhur me përkthimin është e mirëseardhur.

Mbyll