மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அல்வாகிஆ - போஸ்னிய மொழிபெயர்ப்பு - பாசிம் கோரேக் - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Sura el-Vakia

வசனம்: 1

إِذَا وَقَعَتِ ٱلۡوَاقِعَةُ

Kada se Događaj dogodi –

வசனம்: 2

لَيۡسَ لِوَقۡعَتِهَا كَاذِبَةٌ

događanje njegovo niko neće poricati –

வசனம்: 3

خَافِضَةٞ رَّافِعَةٌ

neke će poniziti, a neke uzvisiti;

வசனம்: 4

إِذَا رُجَّتِ ٱلۡأَرۡضُ رَجّٗا

kad se Zemlja jako potrese

வசனம்: 5

وَبُسَّتِ ٱلۡجِبَالُ بَسّٗا

i brda se u komadiće zdrobe,

வசனம்: 6

فَكَانَتۡ هَبَآءٗ مُّنۢبَثّٗا

i postanu prašina razasuta,

வசனம்: 7

وَكُنتُمۡ أَزۡوَٰجٗا ثَلَٰثَةٗ

vas će tri vrste biti:

வசனம்: 8

فَأَصۡحَٰبُ ٱلۡمَيۡمَنَةِ مَآ أَصۡحَٰبُ ٱلۡمَيۡمَنَةِ

oni sretni – ko su sretni?!

வசனம்: 9

وَأَصۡحَٰبُ ٱلۡمَشۡـَٔمَةِ مَآ أَصۡحَٰبُ ٱلۡمَشۡـَٔمَةِ

i oni nesretni – ko su nesretni?!

வசனம்: 10

وَٱلسَّٰبِقُونَ ٱلسَّٰبِقُونَ

i oni prvi – uvijek prvi!

வசனம்: 11

أُوْلَٰٓئِكَ ٱلۡمُقَرَّبُونَ

Oni će Allahu bliski biti

வசனம்: 12

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

u džennetskim baščama naslada –

வசனம்: 13

ثُلَّةٞ مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

biće ih mnogo od naroda drevnih,

வசனம்: 14

وَقَلِيلٞ مِّنَ ٱلۡأٓخِرِينَ

a malo od kasnijih –

வசனம்: 15

عَلَىٰ سُرُرٖ مَّوۡضُونَةٖ

na divanima izvezenim,

வசனம்: 16

مُّتَّكِـِٔينَ عَلَيۡهَا مُتَقَٰبِلِينَ

jedni prema drugima na njima će naslonjeni biti;

வசனம்: 17

يَطُوفُ عَلَيۡهِمۡ وِلۡدَٰنٞ مُّخَلَّدُونَ

služiće ih vječno mladi mladići,

வசனம்: 18

بِأَكۡوَابٖ وَأَبَارِيقَ وَكَأۡسٖ مِّن مَّعِينٖ

sa čašama i ibricima i peharom punim pića iz izvora tekućeg –

வசனம்: 19

لَّا يُصَدَّعُونَ عَنۡهَا وَلَا يُنزِفُونَ

od koga ih glava neće boljeti i zbog kojeg neće pamet izgubiti –

வசனம்: 20

وَفَٰكِهَةٖ مِّمَّا يَتَخَيَّرُونَ

i voćem koje će sami birati,

வசனம்: 21

وَلَحۡمِ طَيۡرٖ مِّمَّا يَشۡتَهُونَ

i mesom ptičijim kakvo budu željeli.

வசனம்: 22

وَحُورٌ عِينٞ

U njima će biti i hurije očiju krupnih,

வசனம்: 23

كَأَمۡثَٰلِ ٱللُّؤۡلُوِٕ ٱلۡمَكۡنُونِ

slične biseru u školjkama skrivenom –

வசனம்: 24

جَزَآءَۢ بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

kao nagrada za ono što su činili.

வசனம்: 25

لَا يَسۡمَعُونَ فِيهَا لَغۡوٗا وَلَا تَأۡثِيمًا

U njima neće slušati prazne besjede ni govor grješni,

வசனம்: 26

إِلَّا قِيلٗا سَلَٰمٗا سَلَٰمٗا

nego samo riječi: "Mir, mir!"

வசனம்: 27

وَأَصۡحَٰبُ ٱلۡيَمِينِ مَآ أَصۡحَٰبُ ٱلۡيَمِينِ

A onî sretni – ko su sretni?!

வசனம்: 28

فِي سِدۡرٖ مَّخۡضُودٖ

Biće među lotosovim drvećem bez bodlji,

வசனம்: 29

وَطَلۡحٖ مَّنضُودٖ

i među bananama plodovima nanizanim

வசனம்: 30

وَظِلّٖ مَّمۡدُودٖ

i u hladovini prostranoj,

வசனம்: 31

وَمَآءٖ مَّسۡكُوبٖ

pored vode tekuće

வசனம்: 32

وَفَٰكِهَةٖ كَثِيرَةٖ

i usred voća svakovrsnog

வசனம்: 33

لَّا مَقۡطُوعَةٖ وَلَا مَمۡنُوعَةٖ

kojeg će uvijek imati i koje neće zabranjeno biti,

வசனம்: 34

وَفُرُشٖ مَّرۡفُوعَةٍ

i na posteljama uzdignutim.

வசனம்: 35

إِنَّآ أَنشَأۡنَٰهُنَّ إِنشَآءٗ

Stvaranjem novim Mi ćemo hurije stvoriti

வசனம்: 36

فَجَعَلۡنَٰهُنَّ أَبۡكَارًا

i djevicama ih učiniti

வசனம்: 37

عُرُبًا أَتۡرَابٗا

milim muževima njihovim, i godina istih

வசனம்: 38

لِّأَصۡحَٰبِ ٱلۡيَمِينِ

za one sretne;

வசனம்: 39

ثُلَّةٞ مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

biće ih mnogo od naroda drevnih,

வசனம்: 40

وَثُلَّةٞ مِّنَ ٱلۡأٓخِرِينَ

a mnogo i od kasnijih.

வசனம்: 41

وَأَصۡحَٰبُ ٱلشِّمَالِ مَآ أَصۡحَٰبُ ٱلشِّمَالِ

A onî nesretni – ko su nesretni?!

வசனம்: 42

فِي سَمُومٖ وَحَمِيمٖ

Oni će biti u vatri užarenoj i vodi ključaloj

வசனம்: 43

وَظِلّٖ مِّن يَحۡمُومٖ

i u sjeni dima čađavog,

வசனம்: 44

لَّا بَارِدٖ وَلَا كَرِيمٍ

u kojoj neće biti svježine ni ikakve dobrine.

வசனம்: 45

إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُتۡرَفِينَ

Oni su prije toga raskošnim životom živjeli

வசனம்: 46

وَكَانُواْ يُصِرُّونَ عَلَى ٱلۡحِنثِ ٱلۡعَظِيمِ

i uporno teške grijehe činili

வசனம்: 47

وَكَانُواْ يَقُولُونَ أَئِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

i govorili: "Zar kada umremo i zemlja i kosti postanemo – zar ćemo zbilja biti oživljeni,

வசனம்: 48

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

zar i drevni naši preci?"

வசனம்: 49

قُلۡ إِنَّ ٱلۡأَوَّلِينَ وَٱلۡأٓخِرِينَ

Reci: "I drevni i kasniji,

வசனம்: 50

لَمَجۡمُوعُونَ إِلَىٰ مِيقَٰتِ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

u određeno vrijeme, jednog određenog dana biće sakupljeni,

வசனம்: 51

ثُمَّ إِنَّكُمۡ أَيُّهَا ٱلضَّآلُّونَ ٱلۡمُكَذِّبُونَ

i tada ćete vi, o zabludjeli, koji poričete oživljenje,

வசனம்: 52

لَأٓكِلُونَ مِن شَجَرٖ مِّن زَقُّومٖ

sigurno, s drveta Zekkum jesti,

வசனம்: 53

فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

i njime ćete trbuhe puniti,

வசனம்: 54

فَشَٰرِبُونَ عَلَيۡهِ مِنَ ٱلۡحَمِيمِ

pa zatim na to ključalu vodu piti,

வசனம்: 55

فَشَٰرِبُونَ شُرۡبَ ٱلۡهِيمِ

poput kamila koje ne mogu žeđ ugasiti";

வசனம்: 56

هَٰذَا نُزُلُهُمۡ يَوۡمَ ٱلدِّينِ

to će na onome svijetu biti gošćenje njihovo!

வசனம்: 57

نَحۡنُ خَلَقۡنَٰكُمۡ فَلَوۡلَا تُصَدِّقُونَ

Mi vas stvaramo – pa zašto ne povjerujete?

வசனம்: 58

أَفَرَءَيۡتُم مَّا تُمۡنُونَ

Kažite vi Meni: da li sjemenu koje ubacujete

வசனம்: 59

ءَأَنتُمۡ تَخۡلُقُونَهُۥٓ أَمۡ نَحۡنُ ٱلۡخَٰلِقُونَ

vi oblik dajete ili Mi to činimo?

வசனம்: 60

نَحۡنُ قَدَّرۡنَا بَيۡنَكُمُ ٱلۡمَوۡتَ وَمَا نَحۡنُ بِمَسۡبُوقِينَ

Mi određujemo kada će ko od vas umrijeti, i niko nas ne može spriječiti

வசனம்: 61

عَلَىٰٓ أَن نُّبَدِّلَ أَمۡثَٰلَكُمۡ وَنُنشِئَكُمۡ فِي مَا لَا تَعۡلَمُونَ

da likove vaše izmijenimo i da vas iznova u likovima koje vi ne poznajete stvorimo.

வசனம்: 62

وَلَقَدۡ عَلِمۡتُمُ ٱلنَّشۡأَةَ ٱلۡأُولَىٰ فَلَوۡلَا تَذَكَّرُونَ

Poznato vam je kako ste prvi put stvoreni, pa zašto se ne urazumite?

வசனம்: 63

أَفَرَءَيۡتُم مَّا تَحۡرُثُونَ

Kažite vi Meni: šta biva sa onim što posijete?

வசனம்: 64

ءَأَنتُمۡ تَزۡرَعُونَهُۥٓ أَمۡ نَحۡنُ ٱلزَّٰرِعُونَ

Da li mu vi dajete snagu da niče, ili to Mi činimo?

வசனம்: 65

لَوۡ نَشَآءُ لَجَعَلۡنَٰهُ حُطَٰمٗا فَظَلۡتُمۡ تَفَكَّهُونَ

Ako hoćemo možemo ga u suho rastinje pretvoriti, pa biste se snebivali:

வசனம்: 66

إِنَّا لَمُغۡرَمُونَ

"Mi smo, doista, oštećeni,

வசனம்: 67

بَلۡ نَحۡنُ مَحۡرُومُونَ

čak smo svega lišeni!"

வசனம்: 68

أَفَرَءَيۡتُمُ ٱلۡمَآءَ ٱلَّذِي تَشۡرَبُونَ

Kažite vi Meni: vodu koju pijete –

வசனம்: 69

ءَأَنتُمۡ أَنزَلۡتُمُوهُ مِنَ ٱلۡمُزۡنِ أَمۡ نَحۡنُ ٱلۡمُنزِلُونَ

da li je vi ili Mi iz oblaka spuštamo?

வசனம்: 70

لَوۡ نَشَآءُ جَعَلۡنَٰهُ أُجَاجٗا فَلَوۡلَا تَشۡكُرُونَ

Ako želimo, možemo je slanom učiniti – pa zašto niste zahvalni?

வசனம்: 71

أَفَرَءَيۡتُمُ ٱلنَّارَ ٱلَّتِي تُورُونَ

Kažite vi Meni: vatru koju palite –

வசனம்: 72

ءَأَنتُمۡ أَنشَأۡتُمۡ شَجَرَتَهَآ أَمۡ نَحۡنُ ٱلۡمُنشِـُٔونَ

da li drvo za nju vi ili Mi stvaramo?

வசனம்: 73

نَحۡنُ جَعَلۡنَٰهَا تَذۡكِرَةٗ وَمَتَٰعٗا لِّلۡمُقۡوِينَ

Mi činimo da ona podsjeća i da bude korisna onima koji konače;

வசனம்: 74

فَسَبِّحۡ بِٱسۡمِ رَبِّكَ ٱلۡعَظِيمِ

zato hvali Gospodara svoga Veličanstvenog!

வசனம்: 75

۞ فَلَآ أُقۡسِمُ بِمَوَٰقِعِ ٱلنُّجُومِ

I kunem se časom kad se zvijezde gube –

வசனம்: 76

وَإِنَّهُۥ لَقَسَمٞ لَّوۡ تَعۡلَمُونَ عَظِيمٌ

a to je, da znate, zakletva velika,

வசனம்: 77

إِنَّهُۥ لَقُرۡءَانٞ كَرِيمٞ

on je, zaista, Kur'an plemeniti

வசனம்: 78

فِي كِتَٰبٖ مَّكۡنُونٖ

u Knjizi brižljivo čuvanoj –

வசனம்: 79

لَّا يَمَسُّهُۥٓ إِلَّا ٱلۡمُطَهَّرُونَ

dodirnuti ga smiju samo oni koji su čisti,

வசனம்: 80

تَنزِيلٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

on je Objava od Gospodara svjetova.

வசனம்: 81

أَفَبِهَٰذَا ٱلۡحَدِيثِ أَنتُم مُّدۡهِنُونَ

Pa, kako ovaj govor omalovažavate

வசனம்: 82

وَتَجۡعَلُونَ رِزۡقَكُمۡ أَنَّكُمۡ تُكَذِّبُونَ

i umjesto zahvalnosti što vam je hrana darovana – vi u njega ne vjerujete?

வசனம்: 83

فَلَوۡلَآ إِذَا بَلَغَتِ ٱلۡحُلۡقُومَ

A zašto vi kad duša do guše dopre,

வசனம்: 84

وَأَنتُمۡ حِينَئِذٖ تَنظُرُونَ

i kad vi budete tada gledali,

வசனம்: 85

وَنَحۡنُ أَقۡرَبُ إِلَيۡهِ مِنكُمۡ وَلَٰكِن لَّا تُبۡصِرُونَ

a Mi smo mu bliži od vas, ali vi ne vidite,

வசனம்: 86

فَلَوۡلَآ إِن كُنتُمۡ غَيۡرَ مَدِينِينَ

zašto je onda kad niste u tuđoj vlasti

வசனம்: 87

تَرۡجِعُونَهَآ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

ne povratite, ako istinu govorite?

வசனம்: 88

فَأَمَّآ إِن كَانَ مِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

I ako bude jedan od onih koji su Allahu bliski –

வசனம்: 89

فَرَوۡحٞ وَرَيۡحَانٞ وَجَنَّتُ نَعِيمٖ

udobnost i opskrba lijepa i džennetske blagodati njemu!

வசனம்: 90

وَأَمَّآ إِن كَانَ مِنۡ أَصۡحَٰبِ ٱلۡيَمِينِ

A ako bude jedan od onih koji su sretni –

வசனம்: 91

فَسَلَٰمٞ لَّكَ مِنۡ أَصۡحَٰبِ ٱلۡيَمِينِ

pa, pozdrav tebi od onih koji su sretni!

வசனம்: 92

وَأَمَّآ إِن كَانَ مِنَ ٱلۡمُكَذِّبِينَ ٱلضَّآلِّينَ

A ako bude jedan od onih koji su poricali i u zabludi ostali,

வசனம்: 93

فَنُزُلٞ مِّنۡ حَمِيمٖ

pa, ključalom vodom biće ugošćen

வசனம்: 94

وَتَصۡلِيَةُ جَحِيمٍ

i u ognju prženjem.

வசனம்: 95

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ حَقُّ ٱلۡيَقِينِ

Sama je istina, zbilja, sve ovo –

வசனம்: 96

فَسَبِّحۡ بِٱسۡمِ رَبِّكَ ٱلۡعَظِيمِ

zato hvali ime Gospodara svoga Veličanstvenog!