மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 128 அத்தியாயம் அத்தவ்பா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 128

لَقَدۡ جَآءَكُمۡ رَسُولٞ مِّنۡ أَنفُسِكُمۡ عَزِيزٌ عَلَيۡهِ مَا عَنِتُّمۡ حَرِيصٌ عَلَيۡكُم بِٱلۡمُؤۡمِنِينَ رَءُوفٞ رَّحِيمٞ

O Arapi, došao vam je Poslanik koji vama pripada, on je Arap kao i vi, njemu je teško kada je i vama teško, i ima veliku želju da krenete Pravim putem te zarad toga ulaže veliki trud. On je prema vjernicima posebno blag i samilostan.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب ابتداء القتال بالأقرب من الكفار إذا اتسعت رقعة الإسلام، ودعت إليه حاجة.

Legitimnost otpočinjanja borbe protiv najbližih nevjernika kada za tim ima potrebe.

• بيان حال المنافقين حين نزول القرآن عليهم وهي الترقُّب والاضطراب.

U ajetima se pojašnjava stanje licemjera kada dolazi objava, a to stanje ukazuje na uznemirenost.

• بيان رحمة النبي صلى الله عليه وسلم بالمؤمنين وحرصه عليهم.

Ajetima se pojašnjava samilost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prema vjernicma i briga za njima.

• في الآيات دليل على أن الإيمان يزيد وينقص، وأنه ينبغي للمؤمن أن يتفقد إيمانه ويتعاهده فيجدده وينميه؛ ليكون دائمًا في صعود.

Ajeti ukazuju da se vjerovanje povećava i smanjuje, i vjernik stalno treba da vodi brigu o svome vjerovanju, čuva ga i obnavlja, kako bi konstantno bio u napretku.