மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அஸ்ஸாபாத் - போஸ்னிய மொழிபெயர்ப்பு- அர்ருவ்வாத் மொழிபெயர்ப்பு நிலையம் - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Sura es-Saffat

வசனம்: 1

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Tako Mi onih u redove poredanih,

வசனம்: 2

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

i onih koji oblake tjeraju,

வசனம்: 3

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

i onih koji opomenu čitaju,

வசனம்: 4

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

vaš Bog je, uistinu, Jedan,

வசனம்: 5

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Gospodar nebesa i Zemlje i onog što je između njih i Gospodar istokā!

வசனம்: 6

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Mi smo nebo najbliže vama sjajnim zvijezdama okitili,

வசனம்: 7

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

i čuvamo ga od svakog šejtana prkosnog,

வசனம்: 8

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

da ne prisluškuje meleke uzvišene. Njih sa svih strana gađaju,

வசனம்: 9

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

da ih otjeraju, njih čeka patnja neprekidna,

வசனம்: 10

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

a onog koji šta ugrabi – stigne svjetlica blistava.

வசனம்: 11

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Upitaj ih je li teže njih stvoriti ili sve ostalo što smo stvorili? – Njih stvaramo od ljepljive ilovače.

வசனம்: 12

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Ti se čudiš, a oni se rugaju,

வசனம்: 13

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

a kad im se savjeti upućuju, oni ih ne prihvataju,

வசனம்: 14

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

i kad dokaz vide, oni jedni druge na ismijavanje podstiču,

வசனம்: 15

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

i govore: “Ovo nije ništa drugo do prava čarolija!

வசனம்: 16

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Zar kad poumiremo i kad kosti i zemlja postanemo, zar ćemo mi, zaista, biti oživljeni,

வசனம்: 17

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

i naši preci davni?”

வசனம்: 18

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Reci: “Da, a bit ćete i poniženi!”

வசனம்: 19

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

To će biti samo glas jedan, i svi će odjednom čekati,

வசனம்: 20

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

i reći: “Teško nama, ovo je Sudnji dan!”

வசனம்: 21

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Da, ovo je Dan strašnog suda u koji vi niste vjerovali!

வசனம்: 22

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

Sakupite one koji su nepravdu učinili i njima slične i one koje su obožavali,

வசனம்: 23

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

mimo Allaha, i pokažite im put koji u Džehennem vodi,

வசனம்: 24

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

i zaustavite ih, oni će biti pitani.

வசனம்: 25

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

“Šta vam je, zašto jedni drugima ne pomognete?”

வசனம்: 26

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Ali, tog Dana oni će se sasvim prepustiti,

வசனம்: 27

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

i jedni drugima prebacivati:

வசனம்: 28

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

“Vi ste nas varali.”

வசனம்: 29

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

“Nismo”, odgovorit će, “nego vi niste htjeli vjerovati.

வசனம்: 30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

A nikakve vlasti nad vama nismo imali, obijestan ste narod bili.

வசனம்: 31

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

I riječ Gospodara našeg da ćemo, doista, kaznu iskusiti na nama se ispunila.

வசனம்: 32

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

A u zabludu smo vas pozivali jer smo i sami u zabludi bili.”

வசனம்: 33

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

I oni će tog Dana zajedno na muci biti,

வசனம்: 34

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

jer Mi ćemo tako s prestupnicima postupiti.

வசனம்: 35

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Kad im se govorilo: “Nema istinskog božanstva osim Allaha!”, oni su se oholili,

வசனம்: 36

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

i govorili: “Zar da napustimo božanstva naša zbog jednog ludog pjesnika?”

வசனம்: 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

A nije tako, on istinu donosi i tvrdi da su svi poslanici istinu donosili.

வசனம்: 38

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

A vi ćete sigurno bolnu patnju iskusiti,

வசனம்: 39

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

i kako ste radili, tako ćete kažnjeni biti!

வசனம்: 40

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

A Allahovi iskreni robovi,

வசனம்: 41

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

posebnu će opskrbu imati,

வசனம்: 42

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

razno voće, i bit će poštovani,

வசனம்: 43

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

u džennetskim baščama nasladā,

வசனம்: 44

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

na divanima, jedni prema drugima,

வசனம்: 45

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

bit će posluženi pićem – iz izvora koji će stalno teći,

வசனம்: 46

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

bistrim i prijatnim onima koji budu pili,

வசனம்: 47

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

od njega neće glava boljeti i od njega se neće pamet gubiti.

வசனம்: 48

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Pored njih će biti one koje će preda se gledati, očiju prekrasnih,

வசனம்: 49

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

kao da su one jaja pokrivena. ^[1]

[1] Ili po nekim tumačenjima biser pokriveni i zaštićeni.

வசனம்: 50

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

I oni će jedan s drugim razgovarati,

வசனம்: 51

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

i jedan od njih će reći: “Imao sam druga jednog,

வசனம்: 52

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

koji je govorio: ‘Zar i ti vjeruješ

வசனம்: 53

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

da ćemo, kad poumiremo i zemlja i kosti postanemo, doista račun polagati?’”

வசனம்: 54

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

“Hoćete li pogledati?”, reći će.

வசனம்: 55

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

I on će pogledati, i toga usred Džehennema ugledati.

வசனம்: 56

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

“Allaha mi”, reći će, “zamalo me nisi upropastio!

வசனம்: 57

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

Da nije bilo milosti Gospodara mog, i ja bih se sad mučio.”

வசனம்: 58

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

“A mi, je li, više nećemo umirati?

வசனம்: 59

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

Jednom smo umrli, više nećemo biti mučeni.

வசனம்: 60

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

To će, zaista, uspjeh veliki biti!”

வசனம்: 61

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

Za nešto nalik ovom neka se trudbenici trude!

வசனம்: 62

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

A je li bolja ta gozba ili drvo Zekkum,

வசனம்: 63

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

koje smo nevjernicima kao iskušenje odredili?

வசனம்: 64

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

To je drvo koje u dnu Džehennema raste,

வசனம்: 65

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

plod će mu poput glava šejtanskih biti.

வசனம்: 66

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Oni će se njime hraniti i trbuhe svoje njime puniti,

வசனம்: 67

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

zatim će to s ključalom vodom izmiješati,

வசனம்: 68

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

a potom će se, sigurno, opet u pakao vratiti.

வசனம்: 69

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Oni su očeve svoje u zabludi zatekli,

வசனம்: 70

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

pa i oni stopama njihovim nastavili.

வசனம்: 71

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

A i prije njih su većinom drevni narodi u zabludi bili,

வசனம்: 72

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

iako smo im Mi slali one koji su ih opominjali.

வசனம்: 73

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Zato pogledaj kakav je bio kraj onih koji su bili opomenuti,

வசனம்: 74

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

tako nije bilo samo s Allahovim robovima iskrenim.

வசனம்: 75

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

A kad Nas je Nuh zovnuo, Mi smo se lijepo odazvali,

வசனம்: 76

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

njega i porodicu njegovu smo nevolje teške spasili,

வசனம்: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

i samo potomke njegove u životu ostavili,

வசனம்: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

i u naraštajima mu kasnijim spomen sačuvali,

வசனம்: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

Mir Nuhu od svjetova svih!

வசனம்: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Eto, tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine.

வசனம்: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

On je bio rob Naš, vjernik,

வசனம்: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

a ostale smo poslije potopili.

வசனம்: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Iste vjere kao i on bio je i Ibrahim,

வசனம்: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

kad je Gospodaru svom iskrena srca došao,

வசனம்: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

kad je ocu svome i narodu svome rekao: “Šta to vi obožavate?

வசனம்: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

Zar lažna božanstva umjesto Allaha hoćete?

வசனம்: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

I šta o Gospodaru svjetova mislite?”

வசனம்: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

I on baci pogled na zvijezde,

வசனம்: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

pa reče: "Zbilja, ja sam bolestan."

வசனம்: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

I oni ga napustiše, uzmaknuvši,

வசனம்: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

a on se kumirima njihovim prikrade, pa reče: “Zašto ne jedete?

வசனம்: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

Šta vam je, što ne govorite?”

வசனம்: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

I krišom im priđe desnom ih rukom udarajući,

வசனம்: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

pa mu narod trkom dođe.

வசனம்: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

“Kako možete obožavati one koje sami klešete”, upita,

வசனம்: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

“kad Allah stvara i vas i ono što napravite?”

வசனம்: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

“Pripremite za njega lomaču”, povikaše, “pa ga u vatru bacite!”

வசனம்: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

I htjedoše ga na muke staviti, ali Mi njih učinismo poniženim.

வசனம்: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

“Idem onamo gdje mi je Gospodar moj naredio”, reče, “On će me kuda treba uputiti."

வசனம்: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

"Gospodaru moj, daruj mi porod čestiti."

வசனம்: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

i Mi smo ga obradovali dječakom blage naravi.

வசனம்: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

I kad on odraste toliko da mu poče u poslu pomagati, Ibrahim reče: “O sinko moj, u snu sam vidio da te trebam zaklati, pa šta ti misliš?” “O oče moj”, reče, “postupi onako kako ti se naređuje! Vidjet ćeš, ako Bog da, da ću sve izdržati.”

வசனம்: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

I njih dvojica poslušaše. I kad ga on čelom prema zemlji položi,

வசனம்: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Mi ga zovnusmo: “O Ibrahime,

வசனம்: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

ti si se objavi u snu odazvao, a Mi ovako nagrađujemo one koji dobra djela čine.”

வசனம்: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

To je, zaista, bilo pravo iskušenje!

வசனம்: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

I kurbanom ga velikim iskupismo,

வசனம்: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

i u naraštajima mu kasnijim spomen sačuvali.

வசனம்: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Neka je u miru Ibrahim!

வசனம்: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine.

வசனம்: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

On je bio rob Naš, vjernik.

வசனம்: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

I obradovali smo ga Ishakom, vjerovjesnikom i čovjekom dobrim.

வசனம்: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

I blagoslovili smo i njega i Ishaka, a među potomcima njihovim ima vjernika i onih koji sebi očito nasilje čine.

வசனம்: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

I Musau i Harunu smo blagodati dali,

வசனம்: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

pa i njih i narod njihov nevolje velike spasili,

வசனம்: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

i pomogli im da pobijede,

வசனம்: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

i Knjigu im jasnu dali,

வசனம்: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

i obojicu na Pravi put uputili,

வசனம்: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

i u naraštajima im kasnijim spomen sačuvali.

வசனம்: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Nek su u miru Musa i Harun!

வசனம்: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine.

வசனம்: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

A njih dvojica su, uistinu, bili robovi Naši, vjernici.

வசனம்: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I Il’jas je bio poslanik.

வசனம்: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Kad on reče narodu svom: “Zar se ne bojite?

வசனம்: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

Što se Ba'lu molite ^[1] , a najljepšeg Stvoritelja ostavljate,

[1] Ba'l je po nekim tumačenjima ime za kipa.

வசனம்: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Allaha, Gospodara svog i Gospodara vaših predaka drevnih?”

வசனம்: 127

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Oni ga lašcem nazvaše i zato će, sigurno, u vatru svi oni biti bačeni,

வசனம்: 128

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

samo neće oni Allahovi robovi koji su Mu bili odani.

வசனம்: 129

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

I u naraštajima mu kasnijim spomen sačuvasmo.

வசனம்: 130

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Neka je u miru Il’jas!

வசனம்: 131

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine.

வசனம்: 132

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

On je bio rob Naš, vjernik.

வசனம்: 133

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I Lut je bio poslanik.

வசனம்: 134

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Mi smo njega i čitavu njegovu porodicu spasili,

வசனம்: 135

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

osim starice, ona je nastradala s onima koji su nastradali.

வசனம்: 136

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

A ostale smo uništili.

வசனம்: 137

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

I vi pored nastambi njihovih prolazite i ujutro,

வசனம்: 138

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

i noću, pa zašto se ne urazumite?

வசனம்: 139

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I Junus je bio poslanik.

வசனம்: 140

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

I on pobježe na jednu lađu prepunu,

வசனம்: 141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

i baci kocku i kocka na njega pade.

வசனம்: 142

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

I riba ga proguta, a bio je zaslužio prijekor.

வசனம்: 143

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

I da nije bio jedan od onih koji Allaha slave,

வசனம்: 144

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

sigurno bi ostao u utrobi njenoj do Dana kad će svi biti oživljeni.

வசனம்: 145

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

I Mi ga izbacismo na jedno pusto mjesto, a on je bio nemoćan,

வசனம்: 146

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

i učinismo da iznad njega izraste vriježa jedne tikve.

வசனம்: 147

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

I poslasmo ga stotini hiljada ljudi, i više,

வசனம்: 148

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

i oni povjerovaše, i njima dadosmo da do roka određenog požive.

வசனம்: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

A upitaj ih: “Zar su za Gospodara tvog kćeri, a za njih sinovi?

வசனம்: 150

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

Zar smo u njihovu prisustvu meleke kao žene stvorili?”

வசனம்: 151

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Eto, oni, zbog toga što lažu, doista govore:

வசனம்: 152

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

“Allah je rodio”, oni su, zaista, lažljivci.

வசனம்: 153

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Zar je On kćeri sinovima pretpostavio?

வசனம்: 154

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Šta vam je, kako rasuđujete!?

வசனம்: 155

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Zašto ne razmislite?

வசனம்: 156

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Ili, gdje vam je dokaz očiti?

வசனம்: 157

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Donesite Knjigu svoju, ako istinu govorite!

வசனம்: 158

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Mnogobošci između Njega i melekā srodstvo uspostavljaju, a meleki odavno znaju da će oni koji tako govore u vatru biti bačeni.

வசனம்: 159

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Uzvišen je Allah u odnosu na ono kako Ga oni opisuju!!

வசனம்: 160

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

To ne čine Allahovi iskreni robovi.

வசனம்: 161

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Ali, ni vi, ni ono što obožavate,

வசனம்: 162

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

ne možete nikog u zabludu zavesti,

வசனம்: 163

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

možete samo onog koji će ionako u Vatri gorjeti.

வசனம்: 164

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

“Svakom od nas mjesto je određeno,

வசனம்: 165

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

mi smo u redove poredani,

வசனம்: 166

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

i samo Njega slavimo!”

வசனம்: 167

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

A oni su sigurno govorili:

வசனம்: 168

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

“Da smo mi Knjigu imali kao što su je imali narodi prijašnji,

வசனம்: 169

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

sigurno bismo bili Allahovi robovi iskreni!”

வசனம்: 170

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Ali u Kur’an ne htjedoše povjerovati, i znat će oni!

வசனம்: 171

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

A riječ Naša davno je rečena o robovima Našim, o poslanicima.

வசனம்: 172

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Oni će biti, doista, potpomognuti,

வசனம்: 173

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

i vojska će Naša zacijelo pobijediti!

வசனம்: 174

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Zato se okreni od njih za neko vrijeme,

வசனம்: 175

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

i posmatraj ih, i oni će posmatrati!

வசனம்: 176

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Zar oni kaznu Našu da požuruju?

வசனம்: 177

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Kad ih ona stigne, zlo će jutro osvanuti onima koji su bili opomenuti!

வசனம்: 178

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Zato se okreni od njih za neko vrijeme,

வசனம்: 179

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

i posmatraj, i oni će posmatrati!

வசனம்: 180

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Uzvišen je Gospodar tvoj, Gospodar dostojanstva, u odnosu na ono kako ga opisuju!

வசனம்: 181

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

I mir neka je na poslanike,

வசனம்: 182

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

a hvala Allahu, svjetova Gospodaru!