Check out the new design

Qurani Kərimin mənaca tərcüməsi - Qurani Kərimin müxtəsər tərfsiri - kitabının Özbək dilinə tərcüməsi. * - Tərcumənin mündəricatı


Mənaların tərcüməsi Surə: əl-Bəqərə   Ayə:
وَقَالَتِ ٱلۡيَهُودُ لَيۡسَتِ ٱلنَّصَٰرَىٰ عَلَىٰ شَيۡءٖ وَقَالَتِ ٱلنَّصَٰرَىٰ لَيۡسَتِ ٱلۡيَهُودُ عَلَىٰ شَيۡءٖ وَهُمۡ يَتۡلُونَ ٱلۡكِتَٰبَۗ كَذَٰلِكَ قَالَ ٱلَّذِينَ لَا يَعۡلَمُونَ مِثۡلَ قَوۡلِهِمۡۚ فَٱللَّهُ يَحۡكُمُ بَيۡنَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ فِيمَا كَانُواْ فِيهِ يَخۡتَلِفُونَ
Яҳудийлар насронийларнинг дини тўғри эмас, дедилар. Насронийлар эса яҳудийларнинг дини тўғри эмас, дедилар. Ҳолбуки, ҳар иккиси ҳам улар инкор этаётган иш тўғри эканини, беистисно ҳамма пайғамбарларга бирдек иймон келтириш ҳақида буйруқ келганини ўзларининг китобларида ўқиган эдилар. Уларнинг бу ишлари ҳамма пайғамбарларни ҳам, уларга нозил қилинган китобларни ҳам ёлғон дейдиган билимсиз мушрикларнинг гапига ўхшайди. Шунинг учун Аллоҳ қиёмат куни бу тортишаётганлар ўртасида Ўзининг адолатли ҳукмини чиқаради. Бу адолат ҳақида Аллоҳ хабар бериб қўйган, яъни, нажот, Аллоҳ таоло нозил қилган нарсаларнинг беистисно ҳаммасига иймон келтиришдадир.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّن مَّنَعَ مَسَٰجِدَ ٱللَّهِ أَن يُذۡكَرَ فِيهَا ٱسۡمُهُۥ وَسَعَىٰ فِي خَرَابِهَآۚ أُوْلَٰٓئِكَ مَا كَانَ لَهُمۡ أَن يَدۡخُلُوهَآ إِلَّا خَآئِفِينَۚ لَهُمۡ فِي ٱلدُّنۡيَا خِزۡيٞ وَلَهُمۡ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ عَذَابٌ عَظِيمٞ
Аллоҳнинг масжидларидан одамларни тўсадиган, уларда бўладиган зикр, Қуръон тиловати ва ибодатга қаршилик қиладиган кимсалардан кўра золимроқ одам йўқ. Аслида улар масжидларга қилмишлари туфайли қўрқиб-қалтираб киришлари керак эди. Улар бу дунёда мўминлар тарафидан хор-шарманда қилинадилар, охиратда эса Аллоҳ тарафидан улкан азобга йўлиқадилар.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلِلَّهِ ٱلۡمَشۡرِقُ وَٱلۡمَغۡرِبُۚ فَأَيۡنَمَا تُوَلُّواْ فَثَمَّ وَجۡهُ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱللَّهَ وَٰسِعٌ عَلِيمٞ
Машриқу мағриб ва улар орасидаги ҳамма нарса Аллоҳнинг мулкидир. У бандаларини Ўзи истаган ишга буюради. Қайси тарафга юзлансангизлар, ўша тарафда Аллоҳни топасизлар. У сизларни Байтул-мақдис ёки Каъба тарафга юзланишга буюрса ҳам, ёки хато қилиб, ёхуд имкони йўқлиги туфайли қибладан бошқа тарафга юзланиб қолсангизлар ҳам зиёни йўқ. Чунки тарафларнинг ҳаммаси Аллоҳники. У бутун халқини Ўз раҳмати ва тавфиқига буркагандир. Уларнинг ниятларини ҳам, амалларини ҳам билиб турадиган буюк Зотдир.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالُواْ ٱتَّخَذَ ٱللَّهُ وَلَدٗاۗ سُبۡحَٰنَهُۥۖ بَل لَّهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ كُلّٞ لَّهُۥ قَٰنِتُونَ
Яҳудлар ҳам, насоролар ҳам, мушриклар ҳам, Аллоҳнинг боласи бор, дейишади. Аллоҳ бундай нуқсондан пок Зот. У махлуқотларидан беҳожат. Фарзанд тутиш эса болага муҳтожнинг иши. Осмонлару ердаги барча нарса Унинг мулки. Ҳамма халойиқ У зотнинг бўйсунувчи бандалари. Уларни Ўзи истаганидек тасарруф қилади.
Ərəbcə təfsirlər:
بَدِيعُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ وَإِذَا قَضَىٰٓ أَمۡرٗا فَإِنَّمَا يَقُولُ لَهُۥ كُن فَيَكُونُ
Ҳар қандай нуқсондан пок Аллоҳ еру осмонлар ва улар орасидаги нарсаларни йўқдан бор қилди. Аллоҳ бир ишни истаса, "Бўл", дейди ва у Аллоҳ айтганидек бўлади. Унинг фармони ва ҳукмини ҳеч ким рад эта олмайди.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالَ ٱلَّذِينَ لَا يَعۡلَمُونَ لَوۡلَا يُكَلِّمُنَا ٱللَّهُ أَوۡ تَأۡتِينَآ ءَايَةٞۗ كَذَٰلِكَ قَالَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِم مِّثۡلَ قَوۡلِهِمۡۘ تَشَٰبَهَتۡ قُلُوبُهُمۡۗ قَدۡ بَيَّنَّا ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمٖ يُوقِنُونَ
Билимсиз аҳли китоб ва мушриклар саркашлик билан ҳақдан юз ўгириб: "Нега энди Аллоҳнинг Ўзи биз билан бевосита гаплашмайди ёки биз ҳис эта оладиган белгиларни юбормайди", дейдилар. Уларнинг гаплари олдинги пайғамбарларини тан олмаган халқларнинг гапларига ўхшайди. Замон ва маконлари бошқа-бошқа бўлса ҳам куфр, саркашлик, ҳаддан ошиш бобида ҳаммасининг диллари бир хил. Ҳақ бўй кўрсатган пайтида уни тан оладиган, шубҳа-гумонларга бормасдан иймон келтирадиган одам учун оят-аломатларни аниқ-равшан қилиб қўйдик.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّآ أَرۡسَلۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ بَشِيرٗا وَنَذِيرٗاۖ وَلَا تُسۡـَٔلُ عَنۡ أَصۡحَٰبِ ٱلۡجَحِيمِ
Эй Пайғамбар алайҳиссалом, Биз сизга шак-шубҳадан холи бўлган ҳақ динни юбордик. Токи, мўминларга жаннат хушхабарини бериб, кофирларни дўзахдан огоҳлантиринг. Сизнинг вазифангиз етказиб қўйиш, холос. Аллоҳ сизни иймон келтирмаган дўзахийлар учун жавобгар қилмайди.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الكفر ملة واحدة وإن اختلفت أجناس أهله وأماكنهم، فهم يتشابهون في كفرهم وقولهم على الله بغير علم.
Куфр жойлари ва аҳлининг жинслари турлича бўлишига қарамай, битта миллатдир. Улар куфрда ва Аллоҳ ҳақида билмасдан гапириш борасида баробардирлар.

• أعظم الناس جُرْمًا وأشدهم إثمًا من يصد عن سبيل الله، ويمنع من أراد فعل الخير.
Аллоҳнинг йўлидан тўсадиган, одамларни яхши ишларни қилишга қўймайдиган кимсалар энг қаттиқ гуноҳкорлар, ашаддий осийлардир.

• تنزّه الله تعالى عن الصاحبة والولد، فهو سبحانه لا يحتاج لخلقه.
Аллоҳ таоло жуфт ва боладан, ҳар қандай нуқсондан покдир. У зот Ўзи яратган махлуқотларига муҳтож эмас.

 
Mənaların tərcüməsi Surə: əl-Bəqərə
Surələrin mündəricatı Səhifənin rəqəmi
 
Qurani Kərimin mənaca tərcüməsi - Qurani Kərimin müxtəsər tərfsiri - kitabının Özbək dilinə tərcüməsi. - Tərcumənin mündəricatı

Tərcümə "Quran araşdırmaları Təfsir Mərkəzi" tərəfindən yayımlanmışdır.

Bağlamaq