Fassarar Ma'anoni Aya 109 Sura Yusuf - Fassarar Taƙaitaccen Tafsirin AlƘur'ani mai girma da harshan Sabiya - Kundin Alqurani Mai girma

Aya: 109

وَمَآ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ إِلَّا رِجَالٗا نُّوحِيٓ إِلَيۡهِم مِّنۡ أَهۡلِ ٱلۡقُرَىٰٓۗ أَفَلَمۡ يَسِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَيَنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡۗ وَلَدَارُ ٱلۡأٓخِرَةِ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ ٱتَّقَوۡاْۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

О Посланиче, Ми смо пре тебе слали само људе као посланике, а нисмо слали анђеле, и Ми смо тим посланицима објављивали као што и теби објављујемо. Ти посланици су били из тих градова, па ипак су их њихови народи у лаж утеривали, након чега смо их уништавали. Зашто твоји порицатељи не путују по Земљи па да размисле о томе како су скончали претходни порицатељи и да поуку узму? Уживање на Будућем свету је боље за оне који се Бога боје на овом свету, зар се нећете памети дозвати, па да се Божје казне причувате чињењем онога што је Он наредио - а највећа наредба је исправно монотеистичко веровање - и клонећи се онога што је забранио - а највећа забрана је вишебоштво.

daga cikin fa'idodin Ayoyin wannan shafi:

• أن الداعية لا يملك تصريف قلوب العباد وحملها على الطاعات، وأن أكثر الخلق ليسوا من أهل الهداية.

Мисионар који позива у истину нема моћи да људска срца наведе да се Богу покоравају и већина људи неће да иде правим путем.

• ذم المعرضين عن آيات الله الكونية ودلائل توحيده المبثوثة في صفحات الكون.

Критика онима који се окрећу од Божјих космичких знакова и доказа Његове једноће који се налазе свуда у универзуму.

• شملت هذه الآية ﴿ قُل هَذِهِ سَبِيلِي...﴾ ذكر بعض أركان الدعوة، ومنها: أ- وجود منهج:﴿ أَدعُواْ إِلَى اللهِ ﴾. ب - ويقوم المنهج على العلم: ﴿ عَلَى بَصِيرَةٍ﴾. ج - وجود داعية: ﴿ أَدعُواْ ﴾ ﴿أَنَا﴾. د - وجود مَدْعُوِّين: ﴿ وَمَنِ اتَّبَعَنِي ﴾.

Одломак: "Реци: 'Ово је мој пут...'", садржи неке темељне постулате мисионарства, позивања на прави пут: 1. Постојање пута: "...позивам Богу..."; 2. Тај пут и позив њему је изграђен на знању: "...имајући јасне доказе..."; 3. Постојање онога ко позива: "Позивам... ја..."; 4. Постојање оних који се позивају: "...и они који ме следе..."