Fassarar Ma'anoni Sura Al'naml - Fassarar Taƙaitaccen Tafsirin AlƘur'ani mai girma da harshan Sabiya - Lambar shafi 378 - Kundin Alqurani Mai girma

Aya: 14

وَجَحَدُواْ بِهَا وَٱسۡتَيۡقَنَتۡهَآ أَنفُسُهُمۡ ظُلۡمٗا وَعُلُوّٗاۚ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

Они, међутим, порекоше наднаравна дела која им Мојсије, мир над њим, донесе, али су их у себи истинитим држали. Повод таквом њиховом понашању били су чињење неправде и охолост кад је реч о прихватању истине. Па ти, Посланиче, види каква их коб задеси због тога што су били неверници грешници – Бог их је све уништио!

Aya: 15

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا دَاوُۥدَ وَسُلَيۡمَٰنَ عِلۡمٗاۖ وَقَالَا ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي فَضَّلَنَا عَلَىٰ كَثِيرٖ مِّنۡ عِبَادِهِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Племенити Бог указао је Своју доброту веровесницима Давиду и његову сину Соломону. Једна од тих благодати јесте то што су разумели језик птица. Њих су двојица казала, захваљујући се Узвишеном Богу: “Хвала Господару, Који нас је у односу на остале Своје слуге вернике одликовао тиме што нам је дао веровесништво и потчинио нам духове и сотоне!”

Aya: 16

وَوَرِثَ سُلَيۡمَٰنُ دَاوُۥدَۖ وَقَالَ يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ عُلِّمۡنَا مَنطِقَ ٱلطَّيۡرِ وَأُوتِينَا مِن كُلِّ شَيۡءٍۖ إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَضۡلُ ٱلۡمُبِينُ

И веровесник Соломон наследи свог оца Давида, мир над њим, у веровесништву, корисном знању и власти. Спомињући Божје благодати које је Бог дао њему и његовом оцу Давиду, Соломон се обратио свету: “О људи, Бог нас је подучио да разумемо птичје гласове и дао нам је свега оног што је дао претходним веровесницима и владарима! Све те благодати израз су огромне Божје доброте према нама.”

Aya: 17

وَحُشِرَ لِسُلَيۡمَٰنَ جُنُودُهُۥ مِنَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِ وَٱلطَّيۡرِ فَهُمۡ يُوزَعُونَ

Онда се сакупише Соломонове војске које су сачињавале разна створења: џинни, људи, птице; били су поредани прецизно.

Aya: 18

حَتَّىٰٓ إِذَآ أَتَوۡاْ عَلَىٰ وَادِ ٱلنَّمۡلِ قَالَتۡ نَمۡلَةٞ يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّمۡلُ ٱدۡخُلُواْ مَسَٰكِنَكُمۡ لَا يَحۡطِمَنَّكُمۡ سُلَيۡمَٰنُ وَجُنُودُهُۥ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

Па кад веровесник Соломон, мир над њим, стиже са својом војском до Мравље долине, један мрав рече: “О мрави, улазите у своја станишта да вас не погазе Соломон и његове војске, а да то не предосете; они не би ваша станишта газили када би за вас знали!”

Aya: 19

فَتَبَسَّمَ ضَاحِكٗا مِّن قَوۡلِهَا وَقَالَ رَبِّ أَوۡزِعۡنِيٓ أَنۡ أَشۡكُرَ نِعۡمَتَكَ ٱلَّتِيٓ أَنۡعَمۡتَ عَلَيَّ وَعَلَىٰ وَٰلِدَيَّ وَأَنۡ أَعۡمَلَ صَٰلِحٗا تَرۡضَىٰهُ وَأَدۡخِلۡنِي بِرَحۡمَتِكَ فِي عِبَادِكَ ٱلصَّٰلِحِينَ

И Соломон, мир над њим, насмеши се том мраву те замоли Узвишеног Бога да га подстакне на захвалност на благодатима: веровању, слеђењу Правог пута и мудрости, које је њему, Соломону, и његовим родитељима указао Зналац свих тајни и да га подстакне на чињење добрих дела на задовољство Његово и да га уведе у окриље Своје милости и у Рај, с добрим људима.

Aya: 20

وَتَفَقَّدَ ٱلطَّيۡرَ فَقَالَ مَالِيَ لَآ أَرَى ٱلۡهُدۡهُدَ أَمۡ كَانَ مِنَ ٱلۡغَآئِبِينَ

И Соломон, мир над њим, изврши смотру потчињених му птица, да види које су присутне а које нису, па примети да пупавац није на месту које му је додељено те, осуђујући његово одсуство, рече: “Зашто не видим пупавца? Одсутан ли је, или се скрива?”

Aya: 21

لَأُعَذِّبَنَّهُۥ عَذَابٗا شَدِيدًا أَوۡ لَأَاْذۡبَحَنَّهُۥٓ أَوۡ لَيَأۡتِيَنِّي بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ

Уверивши се да је пупавац стварно одсутан, веровесник Соломон запрети му жестоком казненом мером или ће га, рекао је, заклати због одсуства и запостављања дужности; ако пак донесе ваљано оправдање, он ће му опростити.

Aya: 22

فَمَكَثَ غَيۡرَ بَعِيدٖ فَقَالَ أَحَطتُ بِمَا لَمۡ تُحِطۡ بِهِۦ وَجِئۡتُكَ مِن سَبَإِۭ بِنَبَإٖ يَقِينٍ

Недуго затим пупавац дође. Обрати се Соломону: “Дознао сам и схватио нешто што теби није познато! Ево о чему се ради: долазим ти из Сабе, носим ти огромну вест, сигуран да је поуздана истина ово што ти преносим.”

daga cikin fa'idodin Ayoyin wannan shafi:

• التبسم ضحك أهل الوقار.

Благи осмех је својство смирених људи.

• شكر النعم أدب الأنبياء والصالحين مع ربهم.

Веровесници и добри људи захвални су Господару на благодатима.

• الاعتذار عن أهل الصلاح بظهر الغيب.

Ови одломци на садржајан начин говоре о томе да се добрим људима и у њиховом одсуству треба наћи оправдање.

• سياسة الرعية بإيقاع العقاب على من يستحقه، وقبول عذر أصحاب الأعذار.

Владар се према поданицима треба односити тако што ће казнити оног ко казну заслужује, а опростити оном ко оправдање има.

• قد يوجد من العلم عند الأصاغر ما لا يوجد عند الأكابر.

Може се догодити да мање учен поседује информације које не поседује онај ко је од њега ученији.