Alkʋrãɑn wɑgellã mɑɑnɑ wã lebgre - Alkʋrãan wagellã tafsɩɩrã sẽn kʋʋg koεεga, b sẽn lebg ne Serbi goamã.
35
:
22
ٱلَّذِينَ إِذَا ذُكِرَ ٱللَّهُ وَجِلَتۡ قُلُوبُهُمۡ وَٱلصَّٰبِرِينَ عَلَىٰ مَآ أَصَابَهُمۡ وَٱلۡمُقِيمِي ٱلصَّلَوٰةِ وَمِمَّا رَزَقۡنَٰهُمۡ يُنفِقُونَ
То су они који се боје Божје казне када се Он спомене, па се због тога удаљавају се од кршења Његових заповести, обављају молитву потпуно, стрпљиво подносе искушења, и у разне добротворне сврхе дају део иметка којим их је Бог опскрбио.
التفاسير:
|
Sẽn be Aayar-rãmbã yõod-rãmba seb-neg-kãngã pʋgẽ:
• ضَرْب المثل لتقريب الصور المعنوية بجعلها في ثوب حسي، مقصد تربوي عظيم.
Помоћу навођења примера може се објаснити оно што се жели казати. То је веома корисна метода кад је реч о одгајању.
• فضل التواضع.
Скромност је лепа врлина.
• الإحسان سبب للسعادة.
Доброчинство води ка срећи.
• الإيمان سبب لدفاع الله عن العبد ورعايته له.
Исправно веровање је узрок Божје заштите и помагања.
