ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 44 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߦߣߎߛߊ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 44

إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَظۡلِمُ ٱلنَّاسَ شَيۡـٔٗا وَلَٰكِنَّ ٱلنَّاسَ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ

Бог је чист од тога да Својим створењима чини неправду, па макар колико и трун, међутим, створења је сами себи чине, срљајући у пропаст због пристрасности неистини, охолости и ината.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الإنسان هو الذي يورد نفسه موارد الهلاك، فالله مُنَزَّه عن الظلم.

Човек је тај који сам себе води у пропаст, а Бог је чист од тога да некоме учини неправду.

• مهمة الرسول هي التبليغ للمرسل إليهم، والله يتولى حسابهم وعقابهم بحكمته، فقد يعجله في حياة الرسول أو يؤخره بعد وفاته.

Задатак Посланика је да достави истину, а Бог је Тај Који ће с њима рачун сводити и кажњавати их, сходно Својој мудрости. Некада ту казну спусти док је посланик жив, а некада након што оде са овога света.

• النفع والضر بيد الله عز وجل، فلا أحد من الخلق يملك لنفسه أو لغيره ضرًّا ولا نفعًا.

Корист и штета су само у Божјим рукама. Нико од створења не може сам себи, нити било коме другоме да наштети или да корист донесе, без Божје дозволе.

• لا ينفع الإيمان صاحبه عند معاينة الموت.

Када човеку дође смрт, тада му веровање неће користити, ако пре смрти није веровао.