ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 10 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߤߎ߯ߘߎ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 10

وَلَئِنۡ أَذَقۡنَٰهُ نَعۡمَآءَ بَعۡدَ ضَرَّآءَ مَسَّتۡهُ لَيَقُولَنَّ ذَهَبَ ٱلسَّيِّـَٔاتُ عَنِّيٓۚ إِنَّهُۥ لَفَرِحٞ فَخُورٌ

А уколико му дамо благодат иметка и здравља након што их није имао каже: "Отишло је зло од мене и нема више штете." А не захвали Богу на томе. Доиста је човек превише радостан и охол, уздиже се над људима и хвалише благодатима које му је Бог дао.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• سعة علم الله تعالى وتكفله بأرزاق مخلوقاته من إنسان وحيوان وغيرهما.

Указивање на Божје апсолутно знање и на то да је Он преузео на Себе обавезу опскрбљивања свих створења: људи, животиња и др.

• بيان علة الخلق؛ وهي اختبار العباد بامتثال أوامر الله واجتناب نواهيه.

Указивање на један од разлога стварања. А то је искушавање људи да ли ће да следе и да се покоре Божјим заповестима, и да се клоне и чувају онога што им је забранио.

• لا ينبغي الاغترار بإمهال الله تعالى لأهل معصيته، فإنه قد يأخذهم فجأة وهم لا يشعرون.

Не треба бити обманут тиме што Бог одлаже казну грешницима, јер може изненада да их казни а да то не предосете.

• بيان حال الإنسان في حالتي السعة والشدة، ومدح موقف المؤمن المتمثل في الصبر والشكر.

Указивање на стање човека у благостању и тешкоћи, хвалећи реакцију верника која се огледа у стрпљењу и захвалности.