ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 42 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߤߎ߯ߘߎ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 42

وَهِيَ تَجۡرِي بِهِمۡ فِي مَوۡجٖ كَٱلۡجِبَالِ وَنَادَىٰ نُوحٌ ٱبۡنَهُۥ وَكَانَ فِي مَعۡزِلٖ يَٰبُنَيَّ ٱرۡكَب مَّعَنَا وَلَا تَكُن مَّعَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

Лађа је пловила носећи људe и све остало на великим валовима попут планина, а Ноје, из очинског осећаја, дозва свог сина који није веровао и који се одвојио од свог оца и од свог народа: "Синчићу мој, укрцај се са нама у лађу да би био спашен дављења, и немој бити са неверницима па да будеш уништен и потопљен као они!"

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• بيان عادة المشركين في الاستهزاء والسخرية بالأنبياء وأتباعهم.

Обичај вишебожаца је да се исмејавају са веровесницима и њиховим следбеницима.

• بيان سُنَّة الله في الناس وهي أن أكثرهم لا يؤمنون.

Већина људи не жели да верује.

• لا ملجأ من الله إلا إليه، ولا عاصم من أمره إلا هو سبحانه.

Човек се не може спасити од Бога јер само Бог спашава, и нико се не може сачувати од Божје казне ако га Бог не сачува.