ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 54 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߦߛߎߝߎ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 54

وَقَالَ ٱلۡمَلِكُ ٱئۡتُونِي بِهِۦٓ أَسۡتَخۡلِصۡهُ لِنَفۡسِيۖ فَلَمَّا كَلَّمَهُۥ قَالَ إِنَّكَ ٱلۡيَوۡمَ لَدَيۡنَا مَكِينٌ أَمِينٞ

Краљ рече својим помагачима након што постаде јасно да је Јосиф невин и учен: "Доведите ми га и узећу га у своју свиту." Они га доведоше, па када краљ поразговара са њим увиде колико је Јосиф учен и паметан, па му рече: "Јосифе, ти си од данас код нас на високој позицији, угледан и поверљив."

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• من أعداء المؤمن: نفسه التي بين جنبيه؛ لذا وجب عليه مراقبتها وتقويم اعوجاجها.

Један од непријатеља верника је његова душа која је у њему самом, и зато је обавезно стално је надзирати и исправљати њена скретања.

• اشتراط العلم والأمانة فيمن يتولى منصبًا يصلح به أمر العامة.

Указивање да су знање и поузданост нужни за онога ко обнаша неку функцију преко које поправља опште стање друштва.

• بيان أن ما في الآخرة من فضل الله، إنما هو خير وأبقى وأفضل لأهل الإيمان.

Божја благодат на Будућем свету је вреднија и трајнија за вернике од овосветских благодати.

• جواز طلب الرجل المنصب ومدحه لنفسه إن دعت الحاجة، وكان مريدًا للخير والصلاح.

Указивање на дозвољеност тражења позиције у власти и самохвале уколико за тим постоји потреба и уколико човек жели тиме да постигне опште добро и поправи стање.