ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 78 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߦߛߎߝߎ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 78

قَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡعَزِيزُ إِنَّ لَهُۥٓ أَبٗا شَيۡخٗا كَبِيرٗا فَخُذۡ أَحَدَنَا مَكَانَهُۥٓۖ إِنَّا نَرَىٰكَ مِنَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Јосифова браћа му рекоше: "О великашу, он има веома старог оца који га много воли, па узми неког од нас уместо њега. Ми сматрамо да си ти доброчинитељ у опхођењу према нама и према другима, па нам учини ту услугу."

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• جواز الحيلة التي يُتَوصَّل بها لإحقاق الحق، بشرط عدم الإضرار بالغير.

Дозвољеност сплетке којом се остварује истина и оно што је исправно, под условом да се другом не нанесе штета.

• يجوز لصاحب الضالة أو الحاجة الضائعة رصد جُعْل «مكافأة» مع تعيين قدره وصفته لمن عاونه على ردها.

Ономе ко нешто изгуби или има неку потребу дозвољено је да понуди одређену награду са познатим својствима ономе ко му помогне да врати изгубљену ствар.

• التغافل عن الأذى والإسرار به في النفس من محاسن الأخلاق.

Занемаривање незадовољства и скривање негодовања у себи представља једну од лепих особина.