ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 47 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߟߞߌߛߍ ߟߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 47

أَوۡ يَأۡخُذَهُمۡ عَلَىٰ تَخَوُّفٖ فَإِنَّ رَبَّكُمۡ لَرَءُوفٞ رَّحِيمٌ

Односно, зар мисле да их неће стићи Божја казна док у страху стрепе од ње? Али, Бог је благ и милостив према људима, па не жури да их казни; даје им времена не би ли се покајали.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• على المجرم أن يستحي من ربه أن تكون نعم الله عليه نازلة في جميع اللحظات ومعاصيه صاعدة إلى ربه في كل الأوقات.

Грешник треба да се стиди због тога што га Господар у сваком тренутку обасипа благодатима, а он непрестано чини грехе.

• ينبغي لأهل الكفر والتكذيب وأنواع المعاصي الخوف من الله تعالى أن يأخذهم بالعذاب على غِرَّة وهم لا يشعرون.

Потребно је да се неверници, порицатељи и грешници боје тога да им Бог, узвишен и слављен нека је Он, не пошаље казну онда кад је не буду очекивали, не би ли се покајали.

• جميع النعم من الله تعالى، سواء المادية كالرّزق والسّلامة والصّحة، أو المعنوية كالأمان والجاه والمنصب ونحوها.

Све благодати, без обзира на то радило се о материјалним, као нпр. иметак и здравље, или о нематеријалним, као нпр. сигурност, углед и положај, од Бога су.

• لا يجد الإنسان ملجأً لكشف الضُّرِّ عنه في وقت الشدائد إلا الله تعالى فيضجّ بالدّعاء إليه؛ لعلمه أنه لا يقدر أحد على إزالة الكرب سواه.

У тешким искушењима човек је свестан да му једино Бог може помоћи, па Му се обраћа помоћу молитве и тражи излаз из искушења.