ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 20 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߛߎߘߐߛߣߍߡߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 20

كُلّٗا نُّمِدُّ هَٰٓؤُلَآءِ وَهَٰٓؤُلَآءِ مِنۡ عَطَآءِ رَبِّكَۚ وَمَا كَانَ عَطَآءُ رَبِّكَ مَحۡظُورًا

Свим људима, и верницима и неверницима, Бог даје опскрбу: Својим добрим верницима даје дозвољену и лепу опскрбу која им олакшава чињење добрих дела, а такође неверницима и грешницима даје на овом свету разноразна добра и благодати у којима уживају.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• ينبغي للإنسان أن يفعل ما يقدر عليه من الخير وينوي فعل ما لم يقدر عليه؛ ليُثاب على ذلك.

Човек треба да чини добра дела која може, а у погледу оних које не може да чини треба да има намеру да ће да их чини онда кад буде могао. Тако ће и због саме намере бити награђен на Будућем свету.

• أن النعم في الدنيا لا ينبغي أن يُسْتَدل بها على رضا الله تعالى؛ لأنها قد تحصل لغير المؤمن، وتكون عاقبته المصير إلى عذاب الله.

Богаство којим Бог почасти човека није знак да га Бог воли, јер има и оних којима Бог подари све благодати, а они, ипак, скончају у Паклу.

• الإحسان إلى الوالدين فرض لازم واجب، وقد قرن الله شكرهما بشكره لعظيم فضلهما.

Чињење доброчинства родитељима строга је обавеза. Због тога што родитељи имају велике заслуге, Свевишњи је Бог захвалност њима споменуо упоредо са захвалности Њему.

• يحرّم الإسلام التبذير، والتبذير إنفاق المال في غير حقه.

Ислам забрањује расипање иметка, а расипање иметка значи његово трошње у све оно у шта не треба да се троши.