ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 55 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߛߎߘߐߛߣߍߡߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 55

وَرَبُّكَ أَعۡلَمُ بِمَن فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۗ وَلَقَدۡ فَضَّلۡنَا بَعۡضَ ٱلنَّبِيِّـۧنَ عَلَىٰ بَعۡضٖۖ وَءَاتَيۡنَا دَاوُۥدَ زَبُورٗا

Твој Господар, веровесниче, зна све што је на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено. Он зна свачије стање и свачије заслуге. Бог је одликовао једне веровеснике над другим, с обзиром на то да је некима објавио књиге, дао им много знања, разумевање и мудрост, односно много следбеника или наднаравних дела. Што се тиче посланика Давида, Њему је Господар објавио Зебур (Псалме), књигу коју је Давид стално читао.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• القول الحسن داع لكل خلق جميل وعمل صالح، فإنَّ من ملك لسانه ملك جميع أمره.

Лепе речи имају за последицу то да се човек украси свим лепим особинама и да чини добра дела. То је тако, јер онај ко влада језиком влада и својим телом.

• فاضل الله بين الأنبياء بعضهم على بعض عن علم منه وحكمة.

Свевишњи Бог је из свог знања и мудрости одликовао неке посланике над другима.

• الله لا يريد بعباده إلا ما هو الخير، ولا يأمرهم إلا بما فيه مصلحتهم.

Својим створењима Мудри Бог жели само добро, Он им заповеда само оно што њима корист доноси.

• علامة محبة الله أن يجتهد العبد في كل عمل يقربه إلى الله، وينافس في قربه بإخلاص الأعمال كلها لله والنصح فيها.

Улагање труда у чињење богоугодних дела, искрено и одано, показатељ је Божје љубави према човеку.