ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 142 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߣߛߌ߬ߡߛߏ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 142

۞ سَيَقُولُ ٱلسُّفَهَآءُ مِنَ ٱلنَّاسِ مَا وَلَّىٰهُمۡ عَن قِبۡلَتِهِمُ ٱلَّتِي كَانُواْ عَلَيۡهَاۚ قُل لِّلَّهِ ٱلۡمَشۡرِقُ وَٱلۡمَغۡرِبُۚ يَهۡدِي مَن يَشَآءُ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

Рећи ће лакомислене незналице међу Јеврејима и лицемерима: "Шта је ове муслимане одвратило од окретања према Кибли у Јерусалиму према којој су се раније окретали?" Реци им, о веровесниче: "Само Аллаху припадају и исток и запад и сви остали правци, Он усмерава кога Он хоће од Својих робова у којем Он хоће правцу. Он Узвишени упућује кога Он хоће на прави пут, на којем нема странпутица нити заблуда.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• أن الاعتراض على أحكام الله وشرعه والتغافل عن مقاصدها دليل على السَّفَه وقلَّة العقل.

Супротстављање Аллаховим прописима и законима, и окретање од њихових интенција, представља доказ неразумности и лакомислености.

• فضلُ هذه الأمة وشرفها، حيث أثنى عليها الله ووصفها بالوسطية بين سائر الأمم.

У овим речима је истакнута вредност и почаст ове заједнице, коју је Аллах похвалио и описао заједницом средине међу свим заједницама.

• التحذير من متابعة أهل الكتاب في أهوائهم؛ لأنهم أعرضوا عن الحق بعد معرفته.

У овим речима се налази упозорење следбеницима Књиге (Библије) који следе своје прохтеве, јер су се окренули од истине након што су је спознали.

• جواز نَسْخِ الأحكام الشرعية في الإسلام زمن نزول الوحي، حيث نُسِخَ التوجه إلى بيت المقدس، وصار إلى المسجد الحرام.

Ове речи указују на могућност дерогирања шеријатских (исламско-правних) прописа у Исламу док је трајало спуштање Објаве, јер је дерогирано окретање ка Јерусалиму и прописано окретање ка Светом храму у Мекки.