ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 234 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߣߛߌ߬ߡߛߏ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 234

وَٱلَّذِينَ يُتَوَفَّوۡنَ مِنكُمۡ وَيَذَرُونَ أَزۡوَٰجٗا يَتَرَبَّصۡنَ بِأَنفُسِهِنَّ أَرۡبَعَةَ أَشۡهُرٖ وَعَشۡرٗاۖ فَإِذَا بَلَغۡنَ أَجَلَهُنَّ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ فِيمَا فَعَلۡنَ فِيٓ أَنفُسِهِنَّ بِٱلۡمَعۡرُوفِۗ وَٱللَّهُ بِمَا تَعۡمَلُونَ خَبِيرٞ

Жена чији човек умре, а није трудна, дужна је чекати четири месеца и десет дана, и у том периоду јој је забрањено да излази из мужевљеве куће, као и да се украшава или удаје. Када истекне тај период, немате греха - о старатељи - за оно што оне ураде, а што им је било забрањено током тог периода, уколико је оно што ураде у складу са исламским верозаконом и обичајем тог места. Аллах детаљно зна оно што радите, ништа Му није скривено што тајно и јавно говорите и чините, и Он ће вас обрачунати.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• مشروعية العِدة على من توفي عنها زوجها بأن تمتنع عن الزينة والزواج مدة أربعة أشهر وعشرة أيام.

У овим речима је указано на прописаност причека удовице од четири месеца и десет дана, током којег се не украшава и не удаје.

• معرفة المؤمن باطلاع الله عليه تَحْمِلُه على الحذر منه تعالى والوقوف عند حدوده.

Верникова спознаја да га Аллах види подстиче га да се чува од онога што Аллах не воли и да не прелази Његове границе.

• الحث على المعاملة بالمعروف بين الأزواج والأقارب، وأن يكون العفو والمسامحة أساس تعاملهم فيما بينهم.

Ове речи садрже подстицање на леп однос међу супружницима и рођацима, заснован на опросту и толеранцији.