ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 52 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߟߊ߬ߝߐ߬ߓߊ߮ ߟߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 52

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا هَٰذِهِ ٱلتَّمَاثِيلُ ٱلَّتِيٓ أَنتُمۡ لَهَا عَٰكِفُونَ

Кад се Аврам, мир над њим, обратио свом оцу и свом народу: “Какви су ово идоли које сте рукама својим направили и које тако устрајно обожавате?”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• نَفْع الإقرار بالذنب مشروط بمصاحبة التوبة قبل فوات أوانها.

Признање греха користи уколико се човек поред тога покаје, и то пре него што за покајање буде касно.

• إثبات العدل لله، ونفي الظلم عنه.

Бог је праведан. Он никад ником не чини неправду.

• أهمية قوة الحجة في الدعوة إلى الله.

Кад је реч о позивању у веру, мисионар мора да има снажне и непобитне доказе.

• ضرر التقليد الأعمى.

Слепо слеђење има несагледиве последице.

• التدرج في تغيير المنكر، والبدء بالأسهل فالأسهل، فقد بدأ إبراهيم بتغيير منكر قومه بالقول والصدع بالحجة، ثم انتقل إلى التغيير بالفعل.

Кад човек мења неко зло, радиће то постепено, па ће кренути од блажих метода. Наиме, посланик Аврам одвраћао је своје сународнике од зла речима и доказима. Након тога посегнуо је за силом, па је поразбијао кипове.