ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 33 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߘߍ߲߬ߞߣߍ߬ߦߊ߬ߓߊ߮ ߟߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 33

وَقَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِهِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَكَذَّبُواْ بِلِقَآءِ ٱلۡأٓخِرَةِ وَأَتۡرَفۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا مَا هَٰذَآ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُكُمۡ يَأۡكُلُ مِمَّا تَأۡكُلُونَ مِنۡهُ وَيَشۡرَبُ مِمَّا تَشۡرَبُونَ

Али су прваци народа тог посланика, који су порицали оживљење, Рај и Пакао, и нису веровали у Бога Који им је иметак и углед дао, обичном свету и његовим следбеницима говорили: “Овај човек који вас позива да обожавате једног Бога је само обичан човек, као и ви сами – једе и пије, попут вас, па у чему над вама има предност и заслужује да буде посланик?”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• وجوب حمد الله على النعم.

Обавеза је захваљивати Узвишеном Богу на благодатима.

• الترف في الدنيا من أسباب الغفلة أو الاستكبار عن الحق.

Прекомерно уживање на овом свету чини човека немарним и охолим наспрам истине.

• عاقبة الكافر الندامة والخسران.

Неверник ће се на концу кајати и настрадаће.

• الظلم سبب في البعد عن رحمة الله.

Због неправде човек буде удаљен од Божје милости.