ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 63 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߝߊߙߊ߲ߝߊߛߌ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 63

وَعِبَادُ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلَّذِينَ يَمۡشُونَ عَلَى ٱلۡأَرۡضِ هَوۡنٗا وَإِذَا خَاطَبَهُمُ ٱلۡجَٰهِلُونَ قَالُواْ سَلَٰمٗا

Богобојазне, честите Божје слуге су они који скрушено, скромно и смирено ходају по Земљи, а кад им се неприлично обрате безумници и незналице, они им не узврате на исти начин, него им благо и учтиво одговоре.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.

Онај ко позива Богу не треба да тражи никакву накнаду од људи.

• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.

Ове речи доказују да се Бог узвисио изнад Свог Престоља онако како то Њему приличи.

• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.

Божје име Милостиви, које нико осим Њега нема, указује на Божје својство милости.

• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.

Верник је потпомогнут сменом дана и ноћи, па може надокнадити добра дела која је изоставио у неком од њих.

• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.

Божје слуге се одликују скромношћу и благошћу, послушношћу Богу онда кад су људи немарни, страхом од Бога, умерношћу кад је реч о дељењу иметка и другим особинама.