ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 16 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߡߣߍߡߣߍ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 16

وَوَرِثَ سُلَيۡمَٰنُ دَاوُۥدَۖ وَقَالَ يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ عُلِّمۡنَا مَنطِقَ ٱلطَّيۡرِ وَأُوتِينَا مِن كُلِّ شَيۡءٍۖ إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَضۡلُ ٱلۡمُبِينُ

И веровесник Соломон наследи свог оца Давида, мир над њим, у веровесништву, корисном знању и власти. Спомињући Божје благодати које је Бог дао њему и његовом оцу Давиду, Соломон се обратио свету: “О људи, Бог нас је подучио да разумемо птичје гласове и дао нам је свега оног што је дао претходним веровесницима и владарима! Све те благодати израз су огромне Божје доброте према нама.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• التبسم ضحك أهل الوقار.

Благи осмех је својство смирених људи.

• شكر النعم أدب الأنبياء والصالحين مع ربهم.

Веровесници и добри људи захвални су Господару на благодатима.

• الاعتذار عن أهل الصلاح بظهر الغيب.

Ови одломци на садржајан начин говоре о томе да се добрим људима и у њиховом одсуству треба наћи оправдање.

• سياسة الرعية بإيقاع العقاب على من يستحقه، وقبول عذر أصحاب الأعذار.

Владар се према поданицима треба односити тако што ће казнити оног ко казну заслужује, а опростити оном ко оправдање има.

• قد يوجد من العلم عند الأصاغر ما لا يوجد عند الأكابر.

Може се догодити да мање учен поседује информације које не поседује онај ко је од њега ученији.