ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 31 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߘߊ߲߬ߕߍ߰ߟߌ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 31

وَأَنۡ أَلۡقِ عَصَاكَۚ فَلَمَّا رَءَاهَا تَهۡتَزُّ كَأَنَّهَا جَآنّٞ وَلَّىٰ مُدۡبِرٗا وَلَمۡ يُعَقِّبۡۚ يَٰمُوسَىٰٓ أَقۡبِلۡ وَلَا تَخَفۡۖ إِنَّكَ مِنَ ٱلۡأٓمِنِينَ

И наредио је Свевишњи Бог Мојсију, мир над њим, да баци свој штап. Он је извршио Божју заповест па се штап, Божјом вољом, претворио у велику змију која се хитро креће. А кад Посланик Мојсије, мир над њим, то виде, побеже и, услед страха, не окрену се. Бог му рече: “О Мојсије, приђи и не бој се – ти си сигуран, ништа ти се неће, од ње нити од нечег другог, лоше догодити! Од сваког је зла сигуран онај који се налази у окриљу Божје пажње и милости.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الوفاء بالعقود شأن المؤمنين.

Верници се држе договора и испуњавају дату реч.

• تكليم الله لموسى عليه السلام ثابت على الحقيقة.

Бог је с Мојсијем разговарао у правом смислу те речи.

• حاجة الداعي إلى الله إلى من يؤازره.

Онај ко позива у веру мора да има помагаче у томе.

• أهمية الفصاحة بالنسبة للدعاة.

Неопходно је да они који позивају у веру буду речити.