ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 14 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߕߊߟߏ߲ߕߊߟߏ߲ߓߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 14

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ فَلَبِثَ فِيهِمۡ أَلۡفَ سَنَةٍ إِلَّا خَمۡسِينَ عَامٗا فَأَخَذَهُمُ ٱلطُّوفَانُ وَهُمۡ ظَٰلِمُونَ

Господар светова послао је Ноја, мир над њим, да позива свој народ у монотеизам и обожавање Бога, па је он међу њима проборавио девесто педесет година, али они су га у лаж утеривали па их је, Божјом вољом, потоп задесио. Свемогући Бог није им учинио неправду, него су они сами себи учинили неправду поричући и не верујући у истину.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الأعمال الصالحة يُكَفِّر الله بها الذنوب.

Узвишени Бог због добрих дела брише грехе.

• تأكُّد وجوب البر بالأبوين.

Чињење доброчинства родитељима је неизоставна обавеза.

• الإيمان بالله يقتضي الصبر على الأذى في سبيله.

Веровање у Бога изискује трпељиво подношење свих непријатности које човека снађу на Божјем путу.

• من سنَّ سُنَّة سيئة فعليه وزرها ووزر من عمل بها من غير أن ينقص من أوزارهم شيء.

Онај ко уведе лош обичај, односно позива у нешто што не ваља понеће грех оних који га у томе буду следили, а њихове грехе нимало неће умањити.