ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 104 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߌߡߎ߬ߙߊ߲߬ ߞߐߙߍ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 104

وَلۡتَكُن مِّنكُمۡ أُمَّةٞ يَدۡعُونَ إِلَى ٱلۡخَيۡرِ وَيَأۡمُرُونَ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَيَنۡهَوۡنَ عَنِ ٱلۡمُنكَرِۚ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

О верници, нека међу вама буде скупина која ће позивати на свако добро, које Аллах воли, којег је прописао верозакон и на чију је лепоту указао разум, и који ће одвраћати од зла, којег је забранио верозакон и на чију је ружноћу указао разум. Они који то буду чинили постићи ће највећу победу и на овом свету и на Будућем свету.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• متابعة أهل الكتاب في أهوائهم تقود إلى الضلال والبعد عن دين الله تعالى.

Слеђење прохтева оних којима је дата Књига води у заблуду, далеко од Аллахове вере.

• الاعتصام بالكتاب والسُّنَّة والاستمساك بهديهما أعظم وسيلة للثبات على الحق، والعصمة من الضلال والافتراق.

Чврсто држање Кур'ана и Суннета (Посланикове праксе) је највећи узрок устрајности на истини.

• الافتراق والاختلاف الواقع في هذه الأمة في قضايا الاعتقاد فيه مشابهة لمن سبق من أهل الكتاب.

Разилажење и разједињеност у овој заједници по питању веровања слично је ономе у шта су упали следбеници Књиге.

• وجوب الأمر بالمعروف والنهي عن المنكر؛ لأن به فلاح الأمة وسبب تميزها.

Ови одломци указују на обавезност наређивања добра и забрањивања зла, јер је у томе спас и одликованост ове заједнице.