ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 119 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߌߡߎ߬ߙߊ߲߬ ߞߐߙߍ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 119

هَٰٓأَنتُمۡ أُوْلَآءِ تُحِبُّونَهُمۡ وَلَا يُحِبُّونَكُمۡ وَتُؤۡمِنُونَ بِٱلۡكِتَٰبِ كُلِّهِۦ وَإِذَا لَقُوكُمۡ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا وَإِذَا خَلَوۡاْ عَضُّواْ عَلَيۡكُمُ ٱلۡأَنَامِلَ مِنَ ٱلۡغَيۡظِۚ قُلۡ مُوتُواْ بِغَيۡظِكُمۡۗ إِنَّ ٱللَّهَ عَلِيمُۢ بِذَاتِ ٱلصُّدُورِ

Ето, о верници, ви њих волите и надате се добру за њих, али они вас не воле и не надају се добру за вас. Мрзе вас, иако верујете у све објављене књиге, у шта спадају и њихове књиге, а они не верују у књигу коју је Аллах објавио вашем веровеснику. Када вас сретну кажу: "Ми верујемо." А када се осаме гризу своје прсте од муке због вашег јединства, и због снаге коју Ислам има, док су они сами обавијени понижењем. Реци, веровесниче, тим неверницима: "Умрите од муке, Аллах зна шта је у вашим срцима, било вера или невера, било добро или зло."

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• نَهْي المؤمنين عن موالاة الكافرين وجَعْلهم أَخِلّاء وأصفياء يُفْضَى إليهم بأحوال المؤمنين وأسرارهم.

Ови одломци садрже забрану верницима да узимају невернике за присне пријатеље, којима поверавају своје тајне и тајне верника.

• من صور عداوة الكافرين للمؤمنين فرحهم بما يصيب المؤمنين من بلاء ونقص، وغيظهم إن أصابهم خير.

Један од видова непријатељства неверника према верницима јесте њихова радост када вернике задеси нека несрећа, и њихова мука када вернике задеси какво добро.

• الوقاية من كيد الكفار ومكرهم تكون بالصبر وعدم إظهار الخوف، ثم تقوى الله والأخذ بأسباب القوة والنصر.

Чување од сплетки и замки неверника бива стрпљењем и неиспољавањем страха, затим богобојазношћу и чињењем онога што води постизању снаге и победе.