ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߡߏ߬ߛߏ ߟߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 106

وَٱسۡتَغۡفِرِ ٱللَّهَۖ إِنَّ ٱللَّهَ كَانَ غَفُورٗا رَّحِيمٗا

И тражи опрост од Бога, јер Бог пуно прашта ономе ко се каје, и милостив је према њему.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 107

وَلَا تُجَٰدِلۡ عَنِ ٱلَّذِينَ يَخۡتَانُونَ أَنفُسَهُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُحِبُّ مَن كَانَ خَوَّانًا أَثِيمٗا

Немојте се расправљати о издајницима, који дају све од себе да сакрију своју издају, јер Бог не воли издајнике и лажљивце.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 108

يَسۡتَخۡفُونَ مِنَ ٱلنَّاسِ وَلَا يَسۡتَخۡفُونَ مِنَ ٱللَّهِ وَهُوَ مَعَهُمۡ إِذۡ يُبَيِّتُونَ مَا لَا يَرۡضَىٰ مِنَ ٱلۡقَوۡلِۚ وَكَانَ ٱللَّهُ بِمَا يَعۡمَلُونَ مُحِيطًا

Крију се од људи када ураде какав грех, из страха и стида од људи, а не крију се од Бога премда Он зна све оно што кријући договарају, а чиме Он није задовољан, попут одбране грешника и оптуживање недужног за тај грех. Бог зна оно што раде тајно и јавно, и обрачунаће их за њихова дела.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 109

هَٰٓأَنتُمۡ هَٰٓؤُلَآءِ جَٰدَلۡتُمۡ عَنۡهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا فَمَن يُجَٰدِلُ ٱللَّهَ عَنۡهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ أَم مَّن يَكُونُ عَلَيۡهِمۡ وَكِيلٗا

Ето, ви које занимају ови починиоци злочина, расправљате се бранећи их на овом свету, како би доказали њихову невиност и сачували их од казне, али ко ће се са Аллахом расправљати на Судњем дану бранећи их, кад Аллах зна њихово стварно стање? Ко ће бити њихов адвокат у том Дану? Без сумње нико.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 110

وَمَن يَعۡمَلۡ سُوٓءًا أَوۡ يَظۡلِمۡ نَفۡسَهُۥ ثُمَّ يَسۡتَغۡفِرِ ٱللَّهَ يَجِدِ ٱللَّهَ غَفُورٗا رَّحِيمٗا

Ко буде урадио грех, чинећи тако неправду самом себи, а затим затражи опрост од Бога, признајући свој грех и напуштајући га, видеће да ће му Бог опростити и милостив према њему бити.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 111

وَمَن يَكۡسِبۡ إِثۡمٗا فَإِنَّمَا يَكۡسِبُهُۥ عَلَىٰ نَفۡسِهِۦۚ وَكَانَ ٱللَّهُ عَلِيمًا حَكِيمٗا

Ко учини грех, велики или мали, биће кажњен само он, а Аллах зна оно што Његови робови раде, и мудар је у Свом уређивању и прописивању.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 112

وَمَن يَكۡسِبۡ خَطِيٓـَٔةً أَوۡ إِثۡمٗا ثُمَّ يَرۡمِ بِهِۦ بَرِيٓـٔٗا فَقَدِ ٱحۡتَمَلَ بُهۡتَٰنٗا وَإِثۡمٗا مُّبِينٗا

Ко ненамерно погреши или намерно згреши, а затим за то оптужи оног ко је чист од тога, упао је у тешку лаж и јасни грех.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 113

وَلَوۡلَا فَضۡلُ ٱللَّهِ عَلَيۡكَ وَرَحۡمَتُهُۥ لَهَمَّت طَّآئِفَةٞ مِّنۡهُمۡ أَن يُضِلُّوكَ وَمَا يُضِلُّونَ إِلَّآ أَنفُسَهُمۡۖ وَمَا يَضُرُّونَكَ مِن شَيۡءٖۚ وَأَنزَلَ ٱللَّهُ عَلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَعَلَّمَكَ مَا لَمۡ تَكُن تَعۡلَمُۚ وَكَانَ فَضۡلُ ٱللَّهِ عَلَيۡكَ عَظِيمٗا

О Посланиче, да није Божје благодати према теби, па те је сачувао, скупина ових издајника била би чврста у одлуци да те наведе да пресудиш неправедно! Они, у стварности, заводе сами себе, јер њихов покушај одвођења других у заблуду донеће негативне последице по њих саме. Бог ти је објавио Кур'ан и суннет (пракса посланика Мухаммеда, мир над њим) и поучио те је ономе што ниси знао од упуте и светлости, и Божја благодат према теби је велика јер ти је дао веровесништво и заштитио те од грешке у достављању Објаве.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• النهي عن المدافعة والمخاصمة عن المبطلين؛ لأن ذلك من التعاون على الإثم والعدوان.

Ови одломци садрже забрану брањења злочинаца и лажова, јер је то потпомагање у греху и непријатељству.

• ينبغي للمؤمن الحق أن يكون خوفه من الله وتعظيمه والحياء منه فوق كل أحد من الناس.

Истински верник треба да се боји Узвишеног Бога, и да Га велича и да Га се стиди више него иког од људи.

• سعة رحمة الله ومغفرته لمن ظلم نفسه، مهما كان ظلمه إذا صدق في توبته، ورجع عن ذنبه.

Ови одломци указују на пространост Аллахове милости и Аллаховог опроста према ономе ко себи учини неправду, уколико се искрено покаје и остави тај грех.

• التحذير من اتهام البريء وقذفه بما لم يكن منه؛ وأنَّ فاعل ذلك قد وقع في أشد الكذب والإثم.

Ови одломци упозоравају на опасност оптуживања људи за оно што нису урадили, и указују да је то највећи вид лажи и греха.