ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 64 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߡߏ߬ߛߏ ߟߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 64

وَمَآ أَرۡسَلۡنَا مِن رَّسُولٍ إِلَّا لِيُطَاعَ بِإِذۡنِ ٱللَّهِۚ وَلَوۡ أَنَّهُمۡ إِذ ظَّلَمُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ جَآءُوكَ فَٱسۡتَغۡفَرُواْ ٱللَّهَ وَٱسۡتَغۡفَرَ لَهُمُ ٱلرَّسُولُ لَوَجَدُواْ ٱللَّهَ تَوَّابٗا رَّحِيمٗا

Ми нисмо ниједног посланика послали пре тебе осим да би му се људи покоравали у ономе што наређује, Божјом вољом и одређењем. Да су, када су сами себи неправду учинили чињењем греха, дошли теби, о Посланиче, у твом животу и признали своје грехе, кајући се и тражећи опрост од Бога, па да и ти затражиш од Бога да им опрости, сигурно би им Бог опростио и био милостив према њима.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الاحتكام إلى غير شرع الله والرضا به مناقض للإيمان بالله تعالى، ولا يكون الإيمان التام إلا بالاحتكام إلى الشرع، مع رضا القلب والتسليم الظاهر والباطن بما يحكم به الشرع.

Тражење пресуде у неком закону мимо Божјег закона и задовољство тиме је супротно веровању у Узвишеног Бога, и потпуно веровање се неће остварити осим тражењем пресуде Божјим законом уз задовољство срцем и преданошћу вањштином и нутрином ономе што пресуди исламски верозакон.

• من أبرز صفات المنافقين عدم الرضا بشرع الله، وتقديم حكم الطواغيت على حكم الله تعالى.

Од најистакнутијих особина лицемера је незадовољство Божјим законом, и давање предности пресуди тагута (лажном суду) над Божјим прописом.

• النَّدْب إلى الإعراض عن أهل الجهل والضلالات، مع المبالغة في نصحهم وتخويفهم من الله تعالى.

Ови одломци подстичу на окретање од незналица и заблуделих, уз интензивно саветовање и упозоравање на казну од Узвишеног Бога.