ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߞߐ߲߬ߞߍ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 32

أَمۡ تَأۡمُرُهُمۡ أَحۡلَٰمُهُم بِهَٰذَآۚ أَمۡ هُمۡ قَوۡمٞ طَاغُونَ

Да ли им њихови умови говоре да је он врачар или лудак, па тако спајају нешто што се иначе код особе не спаја. Они су народ који сваку меру прелази, не обраћају пажњу ни на верозакон, а ни на разум.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 33

أَمۡ يَقُولُونَ تَقَوَّلَهُۥۚ بَل لَّا يُؤۡمِنُونَ

Зар они да говоре: Мухаммед измишља Кур'ан, и он му не долази као објава? Он га не измишља, него се они охоле над веровањем, па због охолости тако тврде.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 34

فَلۡيَأۡتُواْ بِحَدِيثٖ مِّثۡلِهِۦٓ إِن كَانُواْ صَٰدِقِينَ

Ако је он измишљен, нека онда начине говор сличан њему, уколико истину говоре у својим тврдњама.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 35

أَمۡ خُلِقُواْ مِنۡ غَيۡرِ شَيۡءٍ أَمۡ هُمُ ٱلۡخَٰلِقُونَ

Да ли су они на овај свет дошли без Створитеља који их је створио? Или су они, можда, сами себе створили? Није могуће да се створење појави само од себе, и није могуће да створење ствара, па зашто онда не обожавате свог Створитеља?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 36

أَمۡ خَلَقُواْ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَۚ بَل لَّا يُوقِنُونَ

Јесу ли они можда створитељи небеса и Земље? Нису, него они нису убеђени да их је Бог створио, јер да имају то уверење, онда би сматрали да је Бог један и веровали би у Његовог посланика.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 37

أَمۡ عِندَهُمۡ خَزَآئِنُ رَبِّكَ أَمۡ هُمُ ٱلۡمُصَۜيۡطِرُونَ

Да ли су код њих ризнице твога Господара, па дају опскрбу коме они хоће, или они управљају веровесништвом, па га дају коме хоће, а ускрате коме хоће? Или, да ли они владају и управљају сходно својој вољи?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 38

أَمۡ لَهُمۡ سُلَّمٞ يَسۡتَمِعُونَ فِيهِۖ فَلۡيَأۡتِ مُسۡتَمِعُهُم بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٍ

Да ли они имају степенице којима се пењу на небеса, па чују Објаву у којој им Бог казује да су они следбеници истине? Нека онај који међу њима слуша доносе јасан доказ који потврђује да су они следбеници истине.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 39

أَمۡ لَهُ ٱلۡبَنَٰتُ وَلَكُمُ ٱلۡبَنُونَ

Зар су за Њега Узвишеног кћери које они мрзе, а за вас синови које волите?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 40

أَمۡ تَسۡـَٔلُهُمۡ أَجۡرٗا فَهُم مِّن مَّغۡرَمٖ مُّثۡقَلُونَ

Да ли ти, о Посланиче, од њих тражиш неку накнаду за оно што им од Бога достављаш, па су они због тога задужени нечим што нису у стању да испуне?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 41

أَمۡ عِندَهُمُ ٱلۡغَيۡبُ فَهُمۡ يَكۡتُبُونَ

Да ли они познају невидљиви свет, па људима записују оно што су сазнали, па им казују оно што желе.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 42

أَمۡ يُرِيدُونَ كَيۡدٗاۖ فَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ هُمُ ٱلۡمَكِيدُونَ

Зар незнанобошци да праве сплетке теби и твојој вери? Поуздај се у Бога, јер они који не верују у Бога и Његове посланике су у заблуди, а не ти.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 43

أَمۡ لَهُمۡ إِلَٰهٌ غَيۡرُ ٱللَّهِۚ سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يُشۡرِكُونَ

Да ли они имају неког ко заслужује да буде обожаван поред Бога? Бог је чист и далеко од оних које поред Њега обожавају. Све што је раније речено није било и не може се ни замислити.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 44

وَإِن يَرَوۡاْ كِسۡفٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ سَاقِطٗا يَقُولُواْ سَحَابٞ مَّرۡكُومٞ

Када би они видели да комад неба пада, казали би: Ово је нагомилани облак, и не би поуку узели и не би поверовали.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 45

فَذَرۡهُمۡ حَتَّىٰ يُلَٰقُواْ يَوۡمَهُمُ ٱلَّذِي فِيهِ يُصۡعَقُونَ

Остави их, о Посланиче, да лутају у своме инату и негирању истине, док им не дође Дан у којем ће бити кажњени, а то је Судњи дан.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 46

يَوۡمَ لَا يُغۡنِي عَنۡهُمۡ كَيۡدُهُمۡ شَيۡـٔٗا وَلَا هُمۡ يُنصَرُونَ

То је дан када им њихове сплетке никако неће бити од користи, нити ће их спасити патње.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 47

وَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ عَذَابٗا دُونَ ذَٰلِكَ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ

Оне који су били неправедни, па су обожавали друге поред Бога, и тешке грехе чинили, чека казна пре Судњег дана, и то на Земљи, која се огледа у њиховом страдању и заробљавању, затим их чека патња у гробу, али већина њих то не зна, па због тога устрајавају у своме неверовању.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 48

وَٱصۡبِرۡ لِحُكۡمِ رَبِّكَ فَإِنَّكَ بِأَعۡيُنِنَاۖ وَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ حِينَ تَقُومُ

О Посланиче, стрпи се док твој Господар не донесе пресуду, јер Ми те гледамо и чувамо, и величај и хвали свога Господара када се будиш.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 49

وَمِنَ ٱلَّيۡلِ فَسَبِّحۡهُ وَإِدۡبَٰرَ ٱلنُّجُومِ

И по ноћи величај свога Господара и моли се, а онда обави јутарњу молитву када се звезде губе и када настаје светлост дана.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الطغيان سبب من أسباب الضلال.

Прелажење граница један је од узрока заблуде.

• أهمية الجدال العقلي في إثبات حقائق الدين.

Важност дискусије засноване на разуму за потврђивање верских чињеница.

• ثبوت عذاب البَرْزَخ.

Потврђивање казне у загробном животу.