ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 24 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߣߍ߰ߝߌ߲ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 24

ٱلَّذِينَ يَبۡخَلُونَ وَيَأۡمُرُونَ ٱلنَّاسَ بِٱلۡبُخۡلِۗ وَمَن يَتَوَلَّ فَإِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلۡغَنِيُّ ٱلۡحَمِيدُ

Они који шкртаре у ономе што им је обавеза да дају и другима шкртост наређују, губитници су. Онај ко се окрене од покорности Богу, сам себи штету чини, а не Богу, јер Он је независтан и није у потреби за покорношћу Својих створења, Он у сваком стању заслужује похвалу.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الزهد في الدنيا وما فيها من شهوات، والترغيب في الآخرة وما فيها من نعيم دائم يُعينان على سلوك الصراط المستقيم.

Скромност на овоме свету и неповођење за прохтевима, подстицање на добра и благодати онога света који је вечан, помажу да се устраје на Правом путу.

• وجوب الإيمان بالقدر.

Веровање у Божју одредбу је обавеза.

• من فوائد الإيمان بالقدر عدم الحزن على ما فات من حظوظ الدنيا.

Једна од користи веровања у Божју одредбу јесте и неиспољавање туге за оним што је прошло човека од овосветских добара.

• البخل والأمر به خصلتان ذميمتان لا يتصف بهما المؤمن.

Шкртост и наређивање шкртости, два су покуђена својства која верник не сме да има.