ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 2 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߘߊߘߐߝߙߊߢߐ߲߯ߦߟߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 2

ٱلَّذِينَ يُظَٰهِرُونَ مِنكُم مِّن نِّسَآئِهِم مَّا هُنَّ أُمَّهَٰتِهِمۡۖ إِنۡ أُمَّهَٰتُهُمۡ إِلَّا ٱلَّٰٓـِٔي وَلَدۡنَهُمۡۚ وَإِنَّهُمۡ لَيَقُولُونَ مُنكَرٗا مِّنَ ٱلۡقَوۡلِ وَزُورٗاۚ وَإِنَّ ٱللَّهَ لَعَفُوٌّ غَفُورٞ

Они који кажу да су им жене постале забрањене попут њихови мајки, не говоре истину када то изјаве. Њихове им супруге нису мајке, него су мајке само оне које су их родиле. Говорећи те речи, они говоре ружан говор и лаж. Бог, уистину, прашта грехе и прописао вам је искуп за те речи, како бисте се спасили греха.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• لُطْف الله بالمستضعفين من عباده من حيث إجابة دعائهم ونصرتهم.

Божја благост према слабашним робовима, која се огледа у примању њихових молби и давању подршке и помоћи.

• من رحمة الله بعباده تنوع كفارة الظهار حسب الاستطاعة ليخرج العبد من الحرج.

Божја милост према робовима исказује се и кроз разноврсне видове искупа за погрешне заклетве, сходно могућностима, како би било човеку олакшано.

• في ختم آيات الظهار بذكر الكافرين؛ إشارة إلى أنه من أعمالهم، ثم ناسب أن يورد بعض أحوال الكافرين.

На крају овог стиха спомињу се неверници, као назнака да је то њихово дело, а затим је сасвим одговарајуће контексту да се спомену нека од њихових стања.