ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߤߎ߯ߘߎ߫ - ߛߙߌߓߌߦߊߞߊ߲ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߙߎ߬ߥߊ߯ߘߎ ߘߟߊߡߌߘߊ ߝߊ߲ߓߊ ߓߟߏ߫ - ߞߐߜߍ ߝߙߍߕߍ 226 - ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߔߘߋߞߎ

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 38

وَيَصۡنَعُ ٱلۡفُلۡكَ وَكُلَّمَا مَرَّ عَلَيۡهِ مَلَأٞ مِّن قَوۡمِهِۦ سَخِرُواْ مِنۡهُۚ قَالَ إِن تَسۡخَرُواْ مِنَّا فَإِنَّا نَسۡخَرُ مِنكُمۡ كَمَا تَسۡخَرُونَ

И он је градио лађу. И кад год би поред њега пролазили поглавари из његовог народа, исмејавали би му се. „Ако се ви нама исмејавате“, говорио је он, „исмејаваћемо се и ми вама, као што се и ви нама исмејавате,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 39

فَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ مَن يَأۡتِيهِ عَذَابٞ يُخۡزِيهِ وَيَحِلُّ عَلَيۡهِ عَذَابٞ مُّقِيمٌ

и сазнаћете, заиста, коме ће да дође казна која ће да га понизи и кога ће да снађе вечна патња."

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 40

حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَمۡرُنَا وَفَارَ ٱلتَّنُّورُ قُلۡنَا ٱحۡمِلۡ فِيهَا مِن كُلّٖ زَوۡجَيۡنِ ٱثۡنَيۡنِ وَأَهۡلَكَ إِلَّا مَن سَبَقَ عَلَيۡهِ ٱلۡقَوۡلُ وَمَنۡ ءَامَنَۚ وَمَآ ءَامَنَ مَعَهُۥٓ إِلَّا قَلِيلٞ

И кад је стигла Наша одредба и кад је покуљала вода са површине земље, рекли смо: „Укрцај у лађу од сваке животињске врсте по један пар, и своју породицу - осим оних којима је прописано да буду потопљени - и укрцај вернике“, а мало је било оних који су са њим веровали.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 41

۞ وَقَالَ ٱرۡكَبُواْ فِيهَا بِسۡمِ ٱللَّهِ مَجۡر۪ىٰهَا وَمُرۡسَىٰهَآۚ إِنَّ رَبِّي لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ

И он рече: „Укрцајте се у њу, у име Аллаха, нека плови и нека пристане! Мој Господар уистину је Опростилац греха, Милостиви.“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 42

وَهِيَ تَجۡرِي بِهِمۡ فِي مَوۡجٖ كَٱلۡجِبَالِ وَنَادَىٰ نُوحٌ ٱبۡنَهُۥ وَكَانَ فِي مَعۡزِلٖ يَٰبُنَيَّ ٱرۡكَب مَّعَنَا وَلَا تَكُن مَّعَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И лађа их је понела на валовима великим као брда; и Ноје дозва свога сина који је био издвојен: „О синко мој, укрцај се са нама, не буди са неверницима!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 43

قَالَ سَـَٔاوِيٓ إِلَىٰ جَبَلٖ يَعۡصِمُنِي مِنَ ٱلۡمَآءِۚ قَالَ لَا عَاصِمَ ٱلۡيَوۡمَ مِنۡ أَمۡرِ ٱللَّهِ إِلَّا مَن رَّحِمَۚ وَحَالَ بَيۡنَهُمَا ٱلۡمَوۡجُ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُغۡرَقِينَ

А он рече: „Склонићу се на неко брдо које ће да ме заштити од воде.“ „Од Аллахове казне данас нема спаса, осим ономе коме се Он смиловао!“ Рече Ноје, и вал их раздвоји, и син би потопљен.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 44

وَقِيلَ يَٰٓأَرۡضُ ٱبۡلَعِي مَآءَكِ وَيَٰسَمَآءُ أَقۡلِعِي وَغِيضَ ٱلۡمَآءُ وَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ وَٱسۡتَوَتۡ عَلَى ٱلۡجُودِيِّۖ وَقِيلَ بُعۡدٗا لِّلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

И би речено: „О Земљо, упиј своју воду, а ти, о небо, престани!“ И вода се повуче и испуни се одредба, а лађа пристаде на планини Ел-Џудијј, и би речено: „Далеко нека је неправедни народ!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 45

وَنَادَىٰ نُوحٞ رَّبَّهُۥ فَقَالَ رَبِّ إِنَّ ٱبۡنِي مِنۡ أَهۡلِي وَإِنَّ وَعۡدَكَ ٱلۡحَقُّ وَأَنتَ أَحۡكَمُ ٱلۡحَٰكِمِينَ

А Ноје се пре тога обрати своме Господару и рече: „Мој Господару, мој син је, уистину, из моје породице, а обећање Твоје је, заиста, истинито и Ти си Судија најправеднији!“