மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் யூனுஸ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - பக்க எண் 220 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 98

فَلَوۡلَا كَانَتۡ قَرۡيَةٌ ءَامَنَتۡ فَنَفَعَهَآ إِيمَٰنُهَآ إِلَّا قَوۡمَ يُونُسَ لَمَّآ ءَامَنُواْ كَشَفۡنَا عَنۡهُمۡ عَذَابَ ٱلۡخِزۡيِ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

Nije se desilo da neko naselje kojem smo poslali poslanika povjeruje prije nego što vidi kaznu, a da mu je to vjerovanje koristilo, jer je nastalo prije viđenja kazne, osim naroda Junusovog koji je iskreno povjerovao, pa smo od njega otklonili kaznu i poniženje na ovome svijetu i dali da uživa do roka određenog.

வசனம்: 99

وَلَوۡ شَآءَ رَبُّكَ لَأٓمَنَ مَن فِي ٱلۡأَرۡضِ كُلُّهُمۡ جَمِيعًاۚ أَفَأَنتَ تُكۡرِهُ ٱلنَّاسَ حَتَّىٰ يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Da Gospodar tvoj, o Poslaniče, hoće na Zemlji bi, baš svi, bili vjernici. Međutim, On to neće iz velike mudrosti, nego svojom pravdom ostavlja u zabludi koga hoće, a svojom dobrotom upuće koga hoće. Ti ne možeš da sve ljude prisiliš da vjeruju, jer je uputa u Allahovim rukama.

வசனம்: 100

وَمَا كَانَ لِنَفۡسٍ أَن تُؤۡمِنَ إِلَّا بِإِذۡنِ ٱللَّهِۚ وَيَجۡعَلُ ٱلرِّجۡسَ عَلَى ٱلَّذِينَ لَا يَعۡقِلُونَ

Nijedna osoba ne može povjerovati bez Allahove dozvole. Vjerovanje se ne može desiti bez Allahove volje, pa ne izgaraj od žalosti za njima. Allah će dati kaznu i propast onima koji ne razumiju Njegove dokaze, naredbe i zabrane.

வசனம்: 101

قُلِ ٱنظُرُواْ مَاذَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ وَمَا تُغۡنِي ٱلۡأٓيَٰتُ وَٱلنُّذُرُ عَن قَوۡمٖ لَّا يُؤۡمِنُونَ

Reci, o Poslaniče, ovim mušricima koji te pitaju o ajetima (znamenjima): "Posmatrajte i razmišljajte o znakovima na Zemlji i nebesima, koji ukazuju na Njegovu jednoću i moć. Ajeti, dokazi i poslanici koji dolaze ne koriste onima koji nisu spremni da vjeruju, jer oni ustrajavaju u nevjerstvu."

வசனம்: 102

فَهَلۡ يَنتَظِرُونَ إِلَّا مِثۡلَ أَيَّامِ ٱلَّذِينَ خَلَوۡاْ مِن قَبۡلِهِمۡۚ قُلۡ فَٱنتَظِرُوٓاْ إِنِّي مَعَكُم مِّنَ ٱلۡمُنتَظِرِينَ

Zar ovi koji poriču čekaju išta drugo osim da ih snađe nešto slično kazni koju je Allah spustio na one koji su prije njih poricali istinu?! Reci im Poslaniče: "Čekajte Allahovu kaznu, a i ja ću čekati obećanje svoga Gospodara."

வசனம்: 103

ثُمَّ نُنَجِّي رُسُلَنَا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْۚ كَذَٰلِكَ حَقًّا عَلَيۡنَا نُنجِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Zatim smo na njih spuštali kaznu, a poslanike Naše i one koji su s njima vjerovali, spašavali. Njih neće pogoditi nedaća i kazna koja je pogađala narode njihove. Kao što smo spasili i pomogli te poslanike i vjernike koji su bili s njima, tako ćemo spasiti i Allahovog Poslanika i vjernike koji su s njim, jer to Nam je obaveza i dužnost.

வசனம்: 104

قُلۡ يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ إِن كُنتُمۡ فِي شَكّٖ مِّن دِينِي فَلَآ أَعۡبُدُ ٱلَّذِينَ تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَلَٰكِنۡ أَعۡبُدُ ٱللَّهَ ٱلَّذِي يَتَوَفَّىٰكُمۡۖ وَأُمِرۡتُ أَنۡ أَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Reci Poslaniče: "O ljudi, ako imate sumnje spram vjere moje u koju vas pozivam, a to je vjera u jednog Allaha – pa, ja ne sumnjam u neispravnost vaše vjere i neću je slijediti, niti ću obožavati one koje vi mimo Allaha obožavate. Ja ću obožavati i ibadet činiti Allahu, Koji će vas usmrtiti i koji mi je naredio da budem iskreni vjernik."

வசனம்: 105

وَأَنۡ أَقِمۡ وَجۡهَكَ لِلدِّينِ حَنِيفٗا وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

On mi je naredio da ustrajan budem u pravoj vjeri i da se udaljim od svih drugih vjera, a zabranio mi je da budem od onih koji Allahu druga pripisuju.

வசனம்: 106

وَلَا تَدۡعُ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَنفَعُكَ وَلَا يَضُرُّكَۖ فَإِن فَعَلۡتَ فَإِنَّكَ إِذٗا مِّنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

O Poslaniče, ne moli se pored Allaha kipovima, kumirima i drugima koji nemaju načina da korist tebi doprinesu, niti da ti štetu učine. Ukoliko budeš obožavao druga božanstva, ti si onda od onih koji nepravdu čine i granice prelaze u pogledu obaveza prema Allahu i granice prema samima sebi.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإيمان هو السبب في رفعة صاحبه إلى الدرجات العلى والتمتع في الحياة الدنيا.

Vjerovanje je uzrok podizanja položaja čovjeka i uživanja na ovome svijetu.

• ليس في مقدور أحد حمل أحد على الإيمان؛ لأن هذا عائد لمشيئة الله وحده.

Niko nikome ne može dati vjerovanje, jer to je samo u moći Allaha jedinog.

• لا تنفع الآيات والنذر من أصر على الكفر وداوم عليه.

Ajeti, dokazi, opomene i znamenja ne koriste onima koji ustrajavaju u nevjerstvu.

• وجوب الاستقامة على الدين الحق، والبعد كل البعد عن الشرك والأديان الباطلة.

Ajeti ukazuju na obaveznost ustrajnosti na ispravnoj vjeri i udaljavanje od mnogoboštva i svih drugih neispravnih religija.