மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 11 அத்தியாயம் யூனுஸ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 11

۞ وَلَوۡ يُعَجِّلُ ٱللَّهُ لِلنَّاسِ ٱلشَّرَّ ٱسۡتِعۡجَالَهُم بِٱلۡخَيۡرِ لَقُضِيَ إِلَيۡهِمۡ أَجَلُهُمۡۖ فَنَذَرُ ٱلَّذِينَ لَا يَرۡجُونَ لِقَآءَنَا فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ

Kada bi se Allah odazivao molbama koje ljudi čine kada su u ljutnji protiv sebe, svoje djece i imetaka, kao što se odaziva kada ga mole za dobro, oni bi bili uništeni. Allah ostavlja one koji ne očekuju susret sa Njime, jer se oni ne boje kazne i ne nadaju se nagradi. Ostavlja ih zbunjenim i sumnjičavim kada je u pitanju Dan obračuna.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• لطف الله عز وجل بعباده في عدم إجابة دعائهم على أنفسهم وأولادهم بالشر.

Ajeti ukazuju na Allahovu blagost i dobrotu prema robovima koja se ogleda u tome da im se ne odaziva na molbe u kojima prizivaju zlo na sebe i na svoju djecu.

• بيان حال الإنسان بالدعاء في الضراء والإعراض عند الرخاء والتحذير من الاتصاف بذلك.

U ajetima se pojašnjava stanje čovjeka koji se obraća Allahu kada je u nedaći, a kada je u izobilju i rahatluku, okreće se od istine, te se upozorava na takvo stanje i osuđuju se oni koji imaju takva svojstva.

• هلاك الأمم السابقة كان سببه ارتكابهم المعاصي والظلم.

Uništenje prijašnjih naroda bilo je zbog grijeha i nepravde.