மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 44 அத்தியாயம் ஸூரா யூனுஸ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 44

إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَظۡلِمُ ٱلنَّاسَ شَيۡـٔٗا وَلَٰكِنَّ ٱلنَّاسَ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ

Allah je čist od toga da Svojim robovima čini nepravdu, pa makar koliko i trun – robovi je sami sebi čine srljajući u propast zbog pristrasnosti neistini, oholosti i inata.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإنسان هو الذي يورد نفسه موارد الهلاك، فالله مُنَزَّه عن الظلم.

Čovjek je taj koji sam sebe vodi u propast, a Allah je čist od toga da nekome čini nepravdu.

• مهمة الرسول هي التبليغ للمرسل إليهم، والله يتولى حسابهم وعقابهم بحكمته، فقد يعجله في حياة الرسول أو يؤخره بعد وفاته.

Zadaća Poslanika jeste da dostavi istinu onima koji su adresati objave, a Allah je Taj Koji će s njima račun svoditi i kažnjavati ih, shodno Svojoj mudrosti. Nekada tu kaznu spusti dok je poslanik živ, a nekada nakon što ode sa ovoga svijeta.

• النفع والضر بيد الله عز وجل، فلا أحد من الخلق يملك لنفسه أو لغيره ضرًّا ولا نفعًا.

Korist i šteta su u Allahovim rukama. Niko od stvorenja ne može sam sebi, ni bilo kome drugome naštetiti ni korist donijeti, bez Allahove dozvole.

• لا ينفع الإيمان صاحبه عند معاينة الموت.

Kada čovjeku dođe smrt, vjerovanje mu neće koristiti, ako prije nije vjerovao.