மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 37 அத்தியாயம் ஸூரா அல்பகரா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 37

فَتَلَقَّىٰٓ ءَادَمُ مِن رَّبِّهِۦ كَلِمَٰتٖ فَتَابَ عَلَيۡهِۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ

Adem je prihvatio riječi koje mu je Allah objavio i kojima ga je nadahnuo da Mu se njima pomoli – naveden su u ajetu: "'Gospodaru naš', rekoše oni, 'sami smo sebi zulum učinili, i ako nam Ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, sigurno ćemo u redovima gubitnika biti'" (el-Ea'raf, 23). Allah je prihvatio njegovo pokajanje i oprostio mu, jer je On, Uzvišeni, onaj koji puno prašta Svojim robovima i koji je milostiv prema njima.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الواجب على المؤمن إذا خفيت عليه حكمة الله في بعض خلقه وأَمْرِهِ أن يسلِّم لله في خلقه وأَمْرِهِ.

Obaveza vjernika jest da, kada mu bude skrivena Allahova mudrost u nečemu što je stvorio ili odredio, potpuno se preda Allahu i vjeruje u mudrost onoga što je On stvorio ili odredio.

• رَفَعَ القرآن الكريم منزلة العلم، وجعله سببًا للتفضيل بين الخلق.

Plemeniti Kur'an je uzdigao stepen znanja i njime je neka stvorenja učinio boljim od drugih.

• الكِبْرُ هو رأس المعاصي، وأساس كل بلاء ينزل بالخلق، وهو أول معصية عُصِيَ الله بها.

Oholost je osnova svih grijeha i temelj svake nedaće koja zahvata stvorenja. To je prvi grijeh koji je učinjen prema Allahu.