மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அத்தாரியாத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - பக்க எண் 522 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 31

۞ قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Ibrahim, neka je na njega mir, obratio se melekima, kazavši: Šta vi hoćete i koga tražite?

வசனம்: 32

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

Meleki su mu odgovorili: Nas je Allah poslao narodu koji čini najgore grijehe.

வசனம்: 33

لِنُرۡسِلَ عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن طِينٖ

Poslani smo da na njih sručimo tvrdo grumenje i kamenje.

வசனம்: 34

مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُسۡرِفِينَ

O Ibrahime, ono je poznato i obilježeno kod tvoga Gospodara i biće bačeno na one koji prelaze Allahove granice i pretjeruju u nevjerovanju i grijesima.

வசனம்: 35

فَأَخۡرَجۡنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Mi smo izbavili vjernike koji su bili u Lutovom naselju, kako ih ne bi pogodila kazna pripremljena za griješnike.

வசனம்: 36

فَمَا وَجَدۡنَا فِيهَا غَيۡرَ بَيۡتٖ مِّنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

U tom naselju nismo našli ni jednu muslimansku kuću, osim kuće Luta, neka je na njega mir.

வசனம்: 37

وَتَرَكۡنَا فِيهَآ ءَايَةٗ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

U mjestu gdje je živio narod Lutov ostavili smo tragove kazne koji ukazuju da se ona desila, kako bi pouku uzeli oni koji strahuju od bolne patnje koja ih je pogodila i kako ne bi činili djela koja su ih do nje dovela.

வசனம்: 38

وَفِي مُوسَىٰٓ إِذۡ أَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ

I u Musau kojeg smo poslali faraonu sa jasnim dokazima i znamenjima, znak je za onoga ko se boji strašne kazne.

வசனம்: 39

فَتَوَلَّىٰ بِرُكۡنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٞ

Faraon se, oholeći svojom snagom i vojskom, okrenuo od istine i za Musaa kazao: On je čarobnjak koji je opsihrio ljude, ili je luđak koji ne razumije šta govori.

வசனம்: 40

فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٞ

Mi smo i njega i vojsku njegovu u moru potopili i uništili, a faraon je zaslužio svaku osudu jer je negirao istinu i za sebe tvrdio da je Bog.

வசனம்: 41

وَفِي عَادٍ إِذۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلۡعَقِيمَ

I u Adu, Hudovom narodu, je znak za one koji se boje strašne kazne, kada smo na njih poslali vjetar koji im nije donio kišu niti oprašio stabla, a nije u njemu bilo niti bilo kakvog drugog dobra.

வசனம்: 42

مَا تَذَرُ مِن شَيۡءٍ أَتَتۡ عَلَيۡهِ إِلَّا جَعَلَتۡهُ كَٱلرَّمِيمِ

Koje god je živo biće, imanje ili nešto drugo obuhvatio, uništio ga je i potpuno razorio.

வசனம்: 43

وَفِي ثَمُودَ إِذۡ قِيلَ لَهُمۡ تَمَتَّعُواْ حَتَّىٰ حِينٖ

I u Semudu, Salihovom alejhi selam, narodu je znak za onoga ko se boji strašne kazne, kada im je rečeno: Uživajte u vašem životu do roka određenog.

வசனம்: 44

فَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمۡ يَنظُرُونَ

Oni su se uzoholili i odbili naredbu svoga Gospodara da vjeruju i da se pokore, pa ih je kao kazna zadesio strašan krik i patnja koju su svojim očima gledali. Ta kazna im je obećana tri dana prije njenog dešavanja.

வசனம்: 45

فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مِن قِيَامٖ وَمَا كَانُواْ مُنتَصِرِينَ

Nisu bili u stanju da tu kaznu od sebe odbace niti su imali snage i moći da je spriječe.

வசனம்: 46

وَقَوۡمَ نُوحٖ مِّن قَبۡلُۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

Prije ovih spomenutih naroda, uništili smo poplavom Nuhov narod, jer su oni bili nepokorni Allahu i zaslužili su Njegovu kaznu.

வசனம்: 47

وَٱلسَّمَآءَ بَنَيۡنَٰهَا بِأَيۡيْدٖ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ

Mi smo našom snagom i moći nebo sazadali i usavršili ga i mi proširujemo njegove krajeve.

வசனம்: 48

وَٱلۡأَرۡضَ فَرَشۡنَٰهَا فَنِعۡمَ ٱلۡمَٰهِدُونَ

Zemlju smo prostrli da bude kao prostirka onima koji na njoj stanuju i borave, pa divno li smo je prostrli kada smo to uradili.

வசனம்: 49

وَمِن كُلِّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَا زَوۡجَيۡنِ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ

U svakoj vrsti stvorili smo par, kao npr. muško i žensko, nebo i Zemlju, kopno i more, a to smo učinili s ciljem da vas podsjeti na jednoću Allaha koji je u svemu dao par i da se prisjetit3 Njegove snage i moći.

வசனம்: 50

فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

Bježite od Allahove kazne ka Njegovoj nagradi na način da Mu budete pokorni i da ne griješite. O ljudi, ja vas opominjem na tu Njegovu kaznu.

வசனம்: 51

وَلَا تَجۡعَلُواْ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

Pored Allaha nemojte nikoga obožavati, ja vas opominjem i upozoravam.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإيمان أعلى درجة من الإسلام.

Iman (vjerovanje) je na većem stepenu od islama.

• إهلاك الله للأمم المكذبة درس للناس جميعًا.

Allahovo uništenje naroda koji su poricali istinu je velika poruka svima nama i iz nje trebamo naučiti lekciju.

• الخوف من الله يقتضي الفرار إليه سبحانه بالعمل الصالح، وليس الفرار منه.

Iz straha od Allaha proizlazi bježanje Njemu putem dobrih djela, a ne bježanje od Njega.