மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 5 அத்தியாயம் அல்பகரா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 5

أُوْلَٰٓئِكَ عَلَىٰ هُدٗى مِّن رَّبِّهِمۡۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

Ови људи који поседују наведене особине иду чврсто правим путем, и они су истински победници на овом свету и на Будућем јер су постигли оно чему се надају и спасили су се од онога чега се боје.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الثقة المطلقة في نفي الرَّيب دليل على أنه من عند الله؛ إذ لا يمكن لمخلوق أن يدعي ذلك في كلامه.

Апсолутна сигурност у негацији сваке сумње доказ је да је Кур'ан од Аллаха, јер створење не може устврдити такво нешто за свој говор.

• لا ينتفع بما في القرآن الكريم من الهدايات العظيمة إلا المتقون لله تعالى المعظِّمون له.

Само се богобојазни који поштују Кур'ан могу истински окористити упутама које он садржи.

• من أعظم مراتب الإيمانِ الإيمانُ بالغيب؛ لأنه يتضمن التسليم لله تعالى في كل ما تفرد بعلمه من الغيب، ولرسوله بما أخبر عنه سبحانه.

У највеће степене веровања спада веровање у оно што је скривено и невидљиво, нама недокучиво, јер то веровање у себи садржи веровање у истинитост Аллаховог обавештења о стварима које само Он зна, и у истинитост говора Његовог Посланика који нас обавештава о Њему Узвишеном.

• كثيرًا ما يقرن الله تعالى بين الصلاة والزكاة؛ لأنَّ الصلاة إخلاص للمعبود، والزكاة إحسان للعبيد، وهما عنوان السعادة والنجاة.

Узвишени Аллах веома често спомиње прописану молитву (намаз) и обавезну милостињу (зекат) заједно, јер намаз представља искреност према Ономе Ко се обожава, а зекат представља доброчинство према Његовим створењима, и то двоје је истински узрок среће и успеха.

• الإيمان بالله تعالى وعمل الصالحات يورثان الهداية والتوفيق في الدنيا، والفوز والفلاح في الأُخرى.

Веровање у Аллаха и чињење добрих дела узрокују упуту и учвршћивање на правом путу на овом свету, и победу и коначни успех на Будућем свету.