مەنالار تەرجىمىسى ئايەت 63 سۈرە يۈسۈپ - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم ئىنىسكىلوپىدىيىسى

ئايەت: 63

فَلَمَّا رَجَعُوٓاْ إِلَىٰٓ أَبِيهِمۡ قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا مُنِعَ مِنَّا ٱلۡكَيۡلُ فَأَرۡسِلۡ مَعَنَآ أَخَانَا نَكۡتَلۡ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ

Када се вратише свом оцу и испричаше му како их је Јосиф почастио, рекоше: "Оче наш, бићемо ускраћени за меру с намирницама ако не поведемо са нама нашег брата. Пошаљи га са нама да бисмо добили меру са храном, а ми ти се заветујемо да ћемо га чувати док ти се не врати здрав."

بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:

• من أعداء المؤمن: نفسه التي بين جنبيه؛ لذا وجب عليه مراقبتها وتقويم اعوجاجها.

Један од непријатеља верника је његова душа која је у њему самом, и зато је обавезно стално је надзирати и исправљати њена скретања.

• اشتراط العلم والأمانة فيمن يتولى منصبًا يصلح به أمر العامة.

Указивање да су знање и поузданост нужни за онога ко обнаша неку функцију преко које поправља опште стање друштва.

• بيان أن ما في الآخرة من فضل الله، إنما هو خير وأبقى وأفضل لأهل الإيمان.

Божја благодат на Будућем свету је вреднија и трајнија за вернике од овосветских благодати.

• جواز طلب الرجل المنصب ومدحه لنفسه إن دعت الحاجة، وكان مريدًا للخير والصلاح.

Указивање на дозвољеност тражења позиције у власти и самохвале уколико за тим постоји потреба и уколико човек жели тиме да постигне опште добро и поправи стање.