قۇرئان كەرىم مەنىلىرىنىڭ تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى * - تەرجىمىلەر مۇندەرىجىسى
أَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ لِدُلُوكِ ٱلشَّمۡسِ إِلَىٰ غَسَقِ ٱلَّيۡلِ وَقُرۡءَانَ ٱلۡفَجۡرِۖ إِنَّ قُرۡءَانَ ٱلۡفَجۡرِ كَانَ مَشۡهُودٗا
Прописно обављај молитву од тренутка кад сунце крене с половине неба па до ноћне тмине, тј. подневску, после подневску, предвечерњу и вечерњу молитву, а обављај и јутарњу молитву учећи у њему Кур’ан дуже. Анђели присуствују учењу Кур’ана на јутарњој молитви.
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
وَمِنَ ٱلَّيۡلِ فَتَهَجَّدۡ بِهِۦ نَافِلَةٗ لَّكَ عَسَىٰٓ أَن يَبۡعَثَكَ رَبُّكَ مَقَامٗا مَّحۡمُودٗا
Посланиче, након што мало одспаваш, устани и проведи део ноћи у молитви и учењу Кур’ана, како би учинио што више добрих дела и, одатле, добио више ступњеве код Бога. Бог ће те учинити, веровесниче, заговорником људи на Судњем дану, па ће им олакшати патњу доношењем пресуде; а ти ћеш добити место које заслужује похвалу претходних и последњих генерација.
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
وَقُل رَّبِّ أَدۡخِلۡنِي مُدۡخَلَ صِدۡقٖ وَأَخۡرِجۡنِي مُخۡرَجَ صِدۡقٖ وَٱجۡعَل لِّي مِن لَّدُنكَ سُلۡطَٰنٗا نَّصِيرٗا
Реци Посланиче, молећи свог Господара: “Господару мој, подстакни ме на оно што је исправно и добро за мене, на лепо понашање, истину и Прави пут. А поштеди ме свега оног у чему је зло за мене, било да се ради о месту, речима или делима, и подари ми чврсте доказе против мојих непријатеља!”
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
وَقُلۡ جَآءَ ٱلۡحَقُّ وَزَهَقَ ٱلۡبَٰطِلُۚ إِنَّ ٱلۡبَٰطِلَ كَانَ زَهُوقٗا
Божји Посланиче, кажи неверницима: “Дошао је Ислам, а нестало је идолопоклонства! Нестало је ваших одвратних и подлих лажи о Богу које је истина победила, јер је истина чврста, постојана, потпомогнута и увек побеђује!”
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
وَنُنَزِّلُ مِنَ ٱلۡقُرۡءَانِ مَا هُوَ شِفَآءٞ وَرَحۡمَةٞ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ وَلَا يَزِيدُ ٱلظَّٰلِمِينَ إِلَّا خَسَارٗا
Милостиви Бог објављује Кур’ан у којем је лек за свако болесно срце које болује од сумње, неверовања, лицемерства, као и од страсти и порока; Кур’ан је лек и за све друге болести. Њиме се најлакше заслужи Божја милост, постиже исправно веровање, мудрост и разумевање вере. Кад су у питању неверници, њима Кур’ан само повећава неверовање и заблуду, јер поричу и негирају истину од Бога.
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
وَإِذَآ أَنۡعَمۡنَا عَلَى ٱلۡإِنسَٰنِ أَعۡرَضَ وَنَـَٔا بِجَانِبِهِۦ وَإِذَا مَسَّهُ ٱلشَّرُّ كَانَ يَـُٔوسٗا
Кад Племенити Бог подари човеку неку благодат као што је здравље и иметак, он се окрене од захвалности и покорности Богу, удаљавајући се охоло. С друге стране, уколико га задеси невоља, у виду сиромаштва или болести, изгуби наду у Божју милост, богатство и здравље.
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
وَيَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلرُّوحِۖ قُلِ ٱلرُّوحُ مِنۡ أَمۡرِ رَبِّي وَمَآ أُوتِيتُم مِّنَ ٱلۡعِلۡمِ إِلَّا قَلِيلٗا
Веровесниче, неверници из реда следбеника Књиге питају те о суштини душе. Обавести их да је суштина душе знана само Богу, а људима је дато веома мало знања у односу на оно што Бог зна.
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
وَلَئِن شِئۡنَا لَنَذۡهَبَنَّ بِٱلَّذِيٓ أَوۡحَيۡنَآ إِلَيۡكَ ثُمَّ لَا تَجِدُ لَكَ بِهِۦ عَلَيۡنَا وَكِيلًا
Да Бог хоће, Он би повукао Кур’ан из твог срца, Посланиче, јер Бог све може, и у том случају не би нашао никог ко би ти помогао да не заборавиш Кур’ан, нити би те ико поново Кур’ану поучио.
ئەرەپچە تەپسىرلەر:
بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:
• في الآيات دليل على شدة افتقار العبد إلى تثبيت الله إياه، وأنه ينبغي له ألا يزال مُتَمَلِّقًا لربه أن يثبته على الإيمان.
Човек је у великој потреби за тим да га Бог учврсти у вери, па се Господару за то непрестано треба молити.
• عند ظهور الحق يَضْمَحِل الباطل، ولا يعلو الباطل إلا في الأزمنة والأمكنة التي يكسل فيها أهل الحق.
Неистина нестаје онда кад се истина појави. Неистина надвлада истину само онда кад су следбеници истине немарни, и на оним местима на којима су немарни.
• الشفاء الذي تضمنه القرآن عام لشفاء القلوب من الشُّبَه، والجهالة، والآراء الفاسدة، والانحراف السيئ والمقاصد السيئة.
Кур’ан Часни је лек за срца, па се њиме лече сумње, незнање, погрешна уверења, скретање с Праве стазе, нечасне намере...
• في الآيات دليل على أن المسؤول إذا سئل عن أمر ليس في مصلحة السائل فالأولى أن يعرض عن جوابه، ويدله على ما يحتاج إليه، ويرشده إلى ما ينفعه.
Ови одломци указују да човек не треба одговорити на неумесно и бескорисно питање, и да га треба упутити на оно од чега ће имати користи и оно што му је потребно.
قۇرئان كەرىم مەنىلىرىنىڭ تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى - تەرجىمىلەر مۇندەرىجىسى
قۇرئان تەتقىقاتى تەپسىر مەركىزى چىقارغان.