مەنالار تەرجىمىسى ئايەت 37 سۈرە نۇر - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم ئىنىسكىلوپىدىيىسى

ئايەت: 37

رِجَالٞ لَّا تُلۡهِيهِمۡ تِجَٰرَةٞ وَلَا بَيۡعٌ عَن ذِكۡرِ ٱللَّهِ وَإِقَامِ ٱلصَّلَوٰةِ وَإِيتَآءِ ٱلزَّكَوٰةِ يَخَافُونَ يَوۡمٗا تَتَقَلَّبُ فِيهِ ٱلۡقُلُوبُ وَٱلۡأَبۡصَٰرُ

Бога Узвишеног, дакле, спомињу људи које ни куповина ни продаја не заокупљају од сећања на Њега, преданог обављања молитве, а ни од давања обавезне милостиње онима који га заслужују, и који стрепе од страхота Судњег дана, у којем ће се срца узнемирити и бити у неизвесности, између наде у спас и страха од пропасти, и у којем ће се и погледи узнемирити гледајући пут који води у Рај и други, који води у Пакао.

بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:

• موازنة المؤمن بين المشاغل الدنيوية والأعمال الأخروية أمر لازم.

Неопходно је да верник успостави баланс између овоземаљских и оносветских послова.

• بطلان عمل الكافر لفقد شرط الإيمان.

Ниједно неверниково дело неће бити примљено јер он није испунио основни предуслов примања дела – исправно веровање.

• أن الكافر نشاز من مخلوقات الله المسبِّحة المطيعة.

Онај који не верује не улази у круг створења која су Богу послушна и Њега славе.

• جميع مراحل المطر من خلق الله وتقديره.

Све етапе кроз које пролази киша тј. њено стварање и падање потпадају под Божје давање и одређивање.