مەنالار تەرجىمىسى ئايەت 2 سۈرە سۈرە جۇمۇئە - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - قۇرئان كەرىم ئىنىسكىلوپىدىيىسى

ئايەت: 2

هُوَ ٱلَّذِي بَعَثَ فِي ٱلۡأُمِّيِّـۧنَ رَسُولٗا مِّنۡهُمۡ يَتۡلُواْ عَلَيۡهِمۡ ءَايَٰتِهِۦ وَيُزَكِّيهِمۡ وَيُعَلِّمُهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَإِن كَانُواْ مِن قَبۡلُ لَفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

Он је неписменим Арапима који нису знали ни да читају ни да пишу, послао Посланика, једног између њих, који припада њиховом народу, да им речи Његове које му објављује, казује и да их очисти од неверства и лошег понашања, и да их Кур'ану и Посланиковој пракси научи, иако су пре његовог слања били у очитој заблуди, и далеко од јасне истине, јер су обожавали кипове, пролевали крв и кидали родбинске везе.

بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:

• عظم منة النبي صلى الله عليه وسلم على البشرية عامة وعلى العرب خصوصًا، حيث كانوا في جاهلية وضياع.

Указивање на величину благодати Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, чија благодат обухвата цело човечанство, уопштено, а Арапе посебно, јер су они пре тога били у незнању и заблуди.

• الهداية فضل من الله وحده، تطلب منه وتستجلب بطاعته.

Упута је благодат која долази само од Бога, од Њега се тражи, а добија се покорношћу Њему.

• تكذيب دعوى اليهود أنهم أولياء الله؛ بتحدّيهم أن يتمنوا الموت إن كانوا صادقين في دعواهم لأن الولي يشتاق لحبيبه.

Негирање тврдње Јеврејима да су они Божји миљеници, па их Бог позива да пожеле смрт, ако су искрени у својим тврдњама, јер искрени верник жуди за сусрет са Богом.