የይዘት ትርጉም አንቀጽ 45 ምዕራፍ ሱረቱ አል አንቢያ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

አንቀጽ: 45

قُلۡ إِنَّمَآ أُنذِرُكُم بِٱلۡوَحۡيِۚ وَلَا يَسۡمَعُ ٱلصُّمُّ ٱلدُّعَآءَ إِذَا مَا يُنذَرُونَ

Посланиче, реци људима: “Ја вас упозаравам и подсећам вас на казну овим Кур’аном који ми мој Господар објављује!” Али неверници не чују речи истине онако како их чују они који се Богу покоравају. Неверницима не користи застрашивање Божјом казном.

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• نَفْع الإقرار بالذنب مشروط بمصاحبة التوبة قبل فوات أوانها.

Признање греха користи уколико се човек поред тога покаје, и то пре него што за покајање буде касно.

• إثبات العدل لله، ونفي الظلم عنه.

Бог је праведан. Он никад ником не чини неправду.

• أهمية قوة الحجة في الدعوة إلى الله.

Кад је реч о позивању у веру, мисионар мора да има снажне и непобитне доказе.

• ضرر التقليد الأعمى.

Слепо слеђење има несагледиве последице.

• التدرج في تغيير المنكر، والبدء بالأسهل فالأسهل، فقد بدأ إبراهيم بتغيير منكر قومه بالقول والصدع بالحجة، ثم انتقل إلى التغيير بالفعل.

Кад човек мења неко зло, радиће то постепено, па ће кренути од блажих метода. Наиме, посланик Аврам одвраћао је своје сународнике од зла речима и доказима. Након тога посегнуо је за силом, па је поразбијао кипове.