የይዘት ትርጉም አንቀጽ 67 ምዕራፍ ሱረቱ ኣሊ-ኢምራን - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

አንቀጽ: 67

مَا كَانَ إِبۡرَٰهِيمُ يَهُودِيّٗا وَلَا نَصۡرَانِيّٗا وَلَٰكِن كَانَ حَنِيفٗا مُّسۡلِمٗا وَمَا كَانَ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

Аврам, мир над њим, није био јевреј нити хришћанин, већ је био далеко од свих неисправних вера, муслиман, предан Аллаху, обожавајући само Њега, и није Му судруга приписивао ни у чему, као што мисле арапски многобошци који тврде да су на његовој вери.

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• أن الرسالات الإلهية كلها اتفقت على كلمة عدل واحدة، وهي: توحيد الله تعالى والنهي عن الشرك.

Све Аллахове објаве су доносиле универзалну поруку монотеизма, и забрану многобоштва.

• أهمية العلم بالتاريخ؛ لأنه قد يكون من الحجج القوية التي تُرَدُّ بها دعوى المبطلين.

Ови одломци указују на битност познавања историје, јер она некада буде један од јаких доказа којима се побијају тврдње плагијатора.

• أحق الناس بإبراهيم عليه السلام من كان على ملته وعقيدته، وأما مجرد دعوى الانتساب إليه مع مخالفته فلا تنفع.

Најпречи људи Авраму, мир над њим, су они који су на његовој вери, а пуко приписивање њему уз одступање од његове вере ништа не користи.

• دَلَّتِ الآيات على حرص كفرة أهل الكتاب على إضلال المؤمنين من هذه الأمة حسدًا من عند أنفسهم.

Ови одломци указују на настојање неверника којима је дата Књига да вернике ове заједнице одведу у заблуду, због зависти коју осећају према њима.