የይዘት ትርጉም አንቀጽ 112 ምዕራፍ ሱረቱ አን-ኒሳዕ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

አንቀጽ: 112

وَمَن يَكۡسِبۡ خَطِيٓـَٔةً أَوۡ إِثۡمٗا ثُمَّ يَرۡمِ بِهِۦ بَرِيٓـٔٗا فَقَدِ ٱحۡتَمَلَ بُهۡتَٰنٗا وَإِثۡمٗا مُّبِينٗا

Ко ненамерно погреши или намерно згреши, а затим за то оптужи оног ко је чист од тога, упао је у тешку лаж и јасни грех.

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• النهي عن المدافعة والمخاصمة عن المبطلين؛ لأن ذلك من التعاون على الإثم والعدوان.

Ови одломци садрже забрану брањења злочинаца и лажова, јер је то потпомагање у греху и непријатељству.

• ينبغي للمؤمن الحق أن يكون خوفه من الله وتعظيمه والحياء منه فوق كل أحد من الناس.

Истински верник треба да се боји Узвишеног Бога, и да Га велича и да Га се стиди више него иког од људи.

• سعة رحمة الله ومغفرته لمن ظلم نفسه، مهما كان ظلمه إذا صدق في توبته، ورجع عن ذنبه.

Ови одломци указују на пространост Аллахове милости и Аллаховог опроста према ономе ко себи учини неправду, уколико се искрено покаје и остави тај грех.

• التحذير من اتهام البريء وقذفه بما لم يكن منه؛ وأنَّ فاعل ذلك قد وقع في أشد الكذب والإثم.

Ови одломци упозоравају на опасност оптуживања људи за оно што нису урадили, и указују да је то највећи вид лажи и греха.