የይዘት ትርጉም አንቀጽ 139 ምዕራፍ ሱረቱ አን-ኒሳዕ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

አንቀጽ: 139

ٱلَّذِينَ يَتَّخِذُونَ ٱلۡكَٰفِرِينَ أَوۡلِيَآءَ مِن دُونِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَۚ أَيَبۡتَغُونَ عِندَهُمُ ٱلۡعِزَّةَ فَإِنَّ ٱلۡعِزَّةَ لِلَّهِ جَمِيعٗا

Ту казну су заслужили јер су невернике узели за помагаче мимо верника. Чудан је њихов разлог за такав чин! Зар траже снагу и моћ од њих како би се уздигли? Сва снага и моћ припадају Аллаху!

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• وجوب العدل في القضاء بين الناس وعند أداء الشهادة، حتى لو كان الحق على النفس أو على أحد من القرابة.

Ови одломци указују да нам је обавезна правда у суђењу међу људима, и при сведочењу, макар истина била против нас самих или наших ближњих.

• على المؤمن أن يجتهد في فعل ما يزيد إيمانه من أعمال القلوب والجوارح، ويثبته في قلبه.

Верник треба да се труди да чини добра дела, дела срца и дела тела, која његово веровање учвршћују у његовом срцу и повећавају га.

• عظم خطر المنافقين على الإسلام وأهله؛ ولهذا فقد توعدهم الله بأشد العقوبة في الآخرة.

Ови одломци указују на опасност лицемера по Ислам и муслимане. Зато им је Аллах запретио најжешћом казном на Будућем свету.

• إذا لم يستطع المؤمن الإنكار على من يتطاول على آيات الله وشرعه، فلا يجوز له الجلوس معه على هذه الحال.

Када верник не може осудити зло оних који се уздижу изнад Аллаховим речи и прописа, није му дозвољено да седи са њима у таквим ситуацијама.